Načini učenja

Razvojem veština učenja, izučavanjem ovog procesa i praćenjem tokova i načina usvajanja informacija, postalo je jasno da svi različito učimo.Za učitelje i predavače širom sveta ovo je bila dobra vest jer su konačno mogli da otkriju zašto su studenti određeno gradivo usvajali do brilijantnosti, dok su u drugima bili izuzetno loši. Sa druge strane i studenti (odnosno učenici svih uzrasta) su mogli da biraju način na koji će učiti i usvajati „gradivo".

Šta je učenje?

Učenje je aktivnost usmerena na sticanje određenih saznanja i veština. Ono izaziva relativno trajnu promenu ličnosti nastalu pod dejstvom individualnog iskustva.

Postoji više različitih teorija učenja koje pokušavaju, pomoću jednog ili više principa, objasniti sve njegove raznovrsne oblike i vidove. Učenje kao proces mora da bude "lično", odnosno svako ko uči mora biti povezan sa znanjem / sposobnostima koje usvaja. Zato su sada

i sve moderne tehnike učenja usmerene ka personalizaciji učenja.
Osnovni oblici učenja (gde se pod terminom "učenje" uzima njegovo najšire značenje) su:

• Senzitizacija je jedan od najosnovnijih tipova učenja, predstavlja relativno trajnu pojačanu čulnu osetljivost na spoljašnje stimuluse do koje dolazi usled ponavljenog izlaganja tim stimulusima.

• Habituacija je vrsta adaptacije u kojoj osoba ne gubi generalnu sposobnost odgovora na draži, već nervni sistem usporeno ili neadekvatno reaguje na stimuluse (ili se reakcija uopšte ne javlja). Pojam habituacije se koristi kako bi opisali jaču psihološku zavisnost od droga nasuprot fizičke, koja se odlikuje psihičkim simptomima odvikavanja.

• Klasično uslovljavanje je oblik učenja koji se odnosi kako na fiziologiju, tako i na emocije. Klasično uslovljavanje je postupak u kome se draž koja prirodno izaziva određenu reakciju uparuje sa nekom draži koja ne izaziva reakciju. Nakon uparivanja bezuslovne draži i neutralna draži, postiže se to da na draž na koju ranije nismo imali nikakvu reakciju (neutralnu draž), sada reagujemo kao na bezuslovnu draž i to je trenutak kad neutralna draž postaje uslovnq draž jer je izazvala uslovni refleks.

• Instrumentalno učenje predstavlja uslovaljavanja organizma koji je pokrenut nekom potrebom, a naučeno ponašanje se koristi kao instrument za zadovoljenje te potrebe. Kod instrumentalnog učenja je organizam motivisan potrebom i jačina potrebe je vrlo bitna da bi se neko ponašanje izvelo. Potkrepljenje je zadovoljenje potrebe koju organizam dobija iz draži koje dolaze kao posledica nekog ponašanja.

• Učenje uviđanjem je najsloženiji oblik učenja zasnovan na rešavanju problema putem uviđanja bitnih odnosa u problem situaciji. Učenje uviđanjem se odlikuje time što se naglo dolazi do tačnog rešenja. Uspešan način dolaska do rešenja se generalizuje i primenjuje i u sličnim situacijama. Učenje uviđanjem je dominantan oblik učenja kodčoveka, koji on primenjuje čak i onda kada uči materijal koji sam po sebi nije osmišljen.

Još neki od osnovnih tipova učenja:

a) Psihomotorno (motorno) - predstavlja tip učenja ili savladavanja veštine kojom vlada motorika, odnosno pokreti, tj. kada učimo da "uradimo" nešto, na primer, dečiji prvi koraci (kao najveći motorički izazov) ili vožnja bicikla, plivanje...

b) Misaono-verbalno (verbalno) - predstavlja reprodukovanje naučenog teksta (učenje stranog jezika). Ovaj tip učenja predstavlja kasniju reprodukciju verbalnim putem.

Ono što možemo zaključiti jeste da je učenje veoma rasprostranjena radnja tj. šta god da radimo učenje je nezaobilazno. Dakle, najbolje bi bilo daiskoristite poznavanjem vas samih i vaših potreba I da prilagodite način učenja svojoj ličnosti i da, pri tome, izvučete maksimum iz svake situacije.

Učenje prema percepciji:

- Vizuelno učenje - kod ljudi koji uče vizuelno bitan je govor tela i osobe koje uče na ovaj način uglavnom na predavanjima ili u učionici žele da budu u prvim redovima i uvek se zalažu da uče putem vizuelnih pomagala (projektori bilo kog tipa, vizuelno ilustrovano gradivo...)

- Taktilno ili kinestetičko učenje - kao što i samo ime kaže, ljudi koji su skloni ovom tipu učenja vole kada predmet koji uče mogu da dotaknu. Možete ih prepoznati po tome što će prilikom učenja pokušavati da osete predmet učenja kako god i kada god je to moguće. Generalno, ova grupa ljudi je najčešće pokretna i ponekad može da ima problem sa mirnim sedenjem na duže staze.

Audio učenje - „Slušni" tipovi ljudi vole da čuju svoje gradivo i parče papira ispisano tekstom, njima najčešće ništa ne govori. Tek kada čuju ono što tražite od njih da nauče, vi ste doprli do njih. Isto tako i sama tišina njima govori puno.

Učenje prema nameri:

a) Namerno (intencijonalno) - kada sa namerom prilazimo nekom sadržaju u želji da ga usvojimo tj. naučimo.

b) Nenamerno - usvajenje podataka za koje nismo svesni da se odvija i nemamo nameru da ih usvajamo, dakle nismo svesni i možemo naknadno steći uvid u naučeno.

Npr. subperceptivno učenje - učenje koje se ostvaruje izlaganju draži slabog intenziteta i kratkog trajanja, a kojih nismo svesni. Ovim tipom učenja su se služile velike kompanije tokom 80-ih godina. Naime, slanjem takozvanih subliminarnih poruka (slika proizvoda ubačena u svakoj sekundi filma) tokom prikazivanja filma one su reklamirale svoje proizvode. Većini se javila potreba za tim proizvodom tokon projekcije filma.

Drugi primer predstavlja hipnopedija ili učenje u snu ili u stanju mirovanja. Ovaj način učenja se ostvaruje kada čulnim kanalima, u prethodno navedenim stanjima, stižu informacije do mozga. Svakako,ukoliko se radilo o učenju u snu, bitno je nadoknaditi san kasnije jer se budimo umorniji.