/  Blog

4 stvari koje bih volela da mi je neko rekao na početku studija

Kada počne akademska godina, (skoro) svaki student sebi tradicionalno obeća da će ove godine biti redovan na predavanjima i da će uspeti da ispuni sve svoje obaveze na vreme i „očisti“ godinu u junu. Međutim, kako vreme odmiče, obećanje postaje “šarena laža”, naši planovi se menjaju i skoro nikada ne bude onako kako smo planirali, pa se veoma često može desiti da umesto čiste godine u junu, „hvatamo“ uslov ili budžet u oktobru 2.

 

Stvari koje bih volela da mi je neko rekao na početku studija

Foto: NajStudent (Shutterstock)

Predispitne obaveze, poput kolokvijuma, predavanja, seminarskih radova, bodova - mogu da budu veoma stresne za studente, jer zahtevaju predano i kontinuirano studiranje. Ukoliko ste, kao i ja, jedan od onih studenata koji daju svoj maksimum da postignu sve ono što bolonja zahteva – sigurno ćete u jednom momentu udariti u zid gde ćete pomisliti “šta mi je ovo trebalo” ili “možda ja ipak nisam za fakultet”. Studiranje može, ali ne mora da bude toliko stresno.

 

Postoje određene stvari koje sam shvatila pred kraj studija, a koje bi mi mnogo olakšale studiranje, da mi ih je neko „rekao“ na vreme:

 

PAMETNO PLANIRAJ: Budi realan prema sebi i postavljaj realne ciljeve!

Dobra organizacija je pola posla. Nemojte sami sebi biti neprijatelji i praviti preambiciozne ciljeve koje ne možete da ispunite. Vi najbolje poznajete sebe, stoga ste vi jedini koji mogu i koji treba da organizuju vaše studiranje. U redu je ako završite obaveze i u oktobru. U redu je ako položite jedan ispit u januarskom roku, umesto šest. U redu je i ako prenesete neki ispit, pa ga položite u narednoj godini. Nemojte se truditi da impresionirate profesore, kolege, prijatelje, roditelje... Vaši ciljevi treba da budu u skladu sa vašim mogućnostima.

 

PAMETNO SE ORGANIZUJ: Tvoj socijalni život ne treba da ispašta zbog studiranja!

Dobra organizacija je pola zdravlja. Nauči da balansiraš i da ti studiranje i socijalni život (izlasci, druženja, hobi, treninzi) ne isključuju jedno drugo. Proceni koliko ti je vremena potrebno za pripremanje ispita – ukoliko je to deset dana, počni da učiš dvadeset dana unapred, pa ćeš imati vremena i za sve ono što ti prija i što te opušta i izbeći ćeš nesanicu, suze, iscrpljenost i sve ono što učenje u “5 do 12” nosi.

 

PAMETNO UČI: Kontinuitet je bitniji od intenziteta – nauči da učiš!

Verovatno najveća klopka u koju studenti upadaju jeste misao da ćemo ako učimo petnaest sati dnevno nekoliko dana pred ispit, postići dobre rezultate. Takav način učenja može samo da nas iscrpi. Pametno učenje bi značilo pametno planiranje i pametnu organizaciju + fokus na ključne stvari i razumevanje onoga što učimo. Nikada nemoj da učiš napamet! Povezuj ono što učiš sa drugim gradivom, iskoristi znanje koje imaš, improvizuj, nalazi sopstvene primere i budi u toku. Osim toga, svako od nas je drugačiji i ima svoj način na koji uči: moj način ne mora da odgovara i mom kolegi, iako se kod mene pokazao kao uspešan.

 

PAMETNO POLAŽI ISPITE: Ne moraš da znaš sve savršeno da bi izašao na ispit!

Ponekad će se desiti da naučite sva pitanja i ne položite ispit, a ponekad da naučite 50% pa ga položite. Faktor sreće igra veliku ulogu. Ne mora sve da bude savršeno. Nemoj da dozvoliš da te strah od mogućnosti da padneš ispit spreči da na isti izađeš. Ukoliko izađeš – postoji mogućnost da položiš, ukoliko ne izađeš, definitivno si pao, a ta obaveza te svakako čeka.

 

Bilo da ste na početku studija ili pred kraj, studije vas veoma menjaju. Svakako, to je logičan sled događaja – školovaniji ste, proširili ste svoje kontakte, izgradili ste i još uvek gradite svoj kulturni kapital. Studije bi trebalo da budu nešto u čemu ćete uživati – jer je to nešto što je vaš poziv i što će sutra biti vaše zvanje. Ne treba da se iscrpite na studijama toliko da čak dovedete u pitanje da li uopšte time više i želite da se bavite. Pametno planiranje, pametna organizacija, pametno učenje i pametno polaganje ispita su bili moji džokeri uz koje sam uspela da bolonju okrenem u sopstvenu korist. Francuski književnik Anatol Frans jednom je rekao – "Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne." I zato treba da zapamtite – učenje je lako, samo kada znate kako!

 

 

Kristina Dorić


Kristina Dorić

Kristina je studentkinja master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zainteresovana pre svega za sociologiju komunikacija i socijalnu psihologiju. Večiti ranoranilac i knjigoljubac.

Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu