/  Blog

5 rečenica kojima sabotiramo sami sebe: ko je kriv za naše (ne)uspehe?

Najlakše rešenje kada naiđemo na nepremostivu prepreku na nekom putu ili upadnemo u rupu bez dna u kojem se nižu neuspeh za neuspehom, jeste da okrivimo druge za svoje neuspehe. Drugi nam žele zlo, drugi su ljubomorni na nas, drugi nas sabotiraju da bi sebe uzdigli i ostale besmislene fraze koje nemaju nikakvo racionalno uporište i koje služe isključivo kao izgovori zbog kojih nam je lakše da prihvatimo da nismo mi krivi. Evo jedne nepopularne istine: nikada nije do drugih, uvek je do nas.

 

Student

Foto: NajStudent (AdobeStock)

Najlakše rešenje nije uvek najbolje rešenje. Svaljivanjem krivice na druge ljude ne rešavate uzrok problema i veliki su izgledi da ćete sledeći put doneti isti (pogrešan) zaključak, jer je uzrok ostao nepromenjen. Iako nije prijatno za čuti, sami smo krivi za sopstvene neuspehe, a drugi ljudi mogu da nam pomognu ili odmognu isključivo u onoj meri koliko im mi dopustimo.

 

Evo nekih low budget rečenica koje izgovaramo sami sebi na dnevnom nivou, a koji utiču na to da sutra ne ispunimo sopstvene ciljeve:

 

#1 Od sutra krećem.

Svaki put kada sam rekla da ću krenuti nešto da radim od sutra, motivacija bi mi popustila vrlo brzo. Ovo je top 1 najgori izgovor ikada. Stvari koje mogu da sačekaju sutra očigledno nisu prve na listi naših prioriteta. Ukoliko prečesto izgovarate ovu rečenicu, pokušajte da u svoje dnevno planiranje ubacite hitno-bitno matricu. Stvari koje su hitne i bitne uradite odmah, stvari koje su hitne, a nisu bitne delegirajte, stvari koje su bitne, a nisu hitne isplanirajte kada ćete uraditi (nakon što završite bitne i hitne stvari) i stvari koje nisu ni bitne ni hitne, prosto nemojte raditi. Ako ceo dan ležite u krevetu i gledate smešne klipove poznatih ličnosti što niti je bitno, a još manje hitno – nemate pravo sutra da krivite druge ljude što niste uspeli nešto da završite na vreme.

 

#2 Ovo je teško, to ću na kraju.

Koliko vam se puta desilo da ste, spremajući ispit, ostavili nekoliko teških ispitnih pitanja za kraj, a na kraju shvatili da pitanja nisu postala nimalo lakša, da nemate još puno vremena, a da ste umorni i nemate koncentracije i prosto ta pitanja preskočite? Naučite sebe da najteža pitanja i generalno najteže poslove u životu rešavate odmah. Bićete mnogo rasterećeniji i učinićete veliku uslugu sebi. Posle toga lake stvari izgledaju još lakše i uradićete ih kao od šale. Prema raznim istraživanjima, naša koncentracija je najjača u prvih 60 minuta od kako se probudimo, pokušajte da tih sat vremena uz prvu kafu iskoristite na produktivan način i savladate to što je najteže.

 

#3 Ništa mi ne ide od ruke.

Svaki put kada bih čula neku osobu koja, nakon što nije uspela da uradi nešto onako kako je ona planirala, kaže da joj ništa ne ide od ruke, pitam je da li, kada uradi jednu stvar dobro, kaže vau, sve mi ide od ruke? Pa, ne. Uglavnom smo najglasniji prema sebi kada se kudimo, ali ne i kada se hvalimo. Iskulirajte, jedan promašaj na utakmici, nije izgubljen meč, kao što ni jedna greška ne definiše ko ste vi kao osoba. Razmislite gde ste pogrešili i ispravite to sledeći put, pa ćete videti kako vam „sve ide od ruke“.

 

#4 Nikada neću uspeti.

Ovakve ništa, nikad, ne mogu, ne znam rečenice su zapravo jako opasne. Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. To ne mora biti objektivna istina, ali je dovoljno da bude vaša istina koja će vas sputavati šta god da počnete da radite. Naše društvo funkcioniše na odnosima poverenja. Zaista je teško da gradite odnose poverenja sa drugima, ako nemate poverenja u sebe, a sa sobom provodite najviše vremena. I Teodor Ruzvelt je rekao: Veruj da možeš i već si na pola puta. A ko smo mi da ne verujemo Ruzveltu?

 

#5 Svi su bolji od mene.

Diskusije o (ne)uspesima su uvek zanimljive, naročito jer je uvek prisutan onaj stav da su drugi ljudi ljubomorni na tuđe uspehe. To prestaje da bude zanimljivo i postaje problematično, onda kada ljudi usvoje taj stav i počnu da se ponašaju u skladu sa njim. To utiče na međuljudske odnose, na odnose poverenja, na samopouzdanje, na ciljeve, lista svega na šta utiče je predugačka. Ne treba da se upoređujete ni sa kim, upoređujte se samo sa onom osobom koja ste bili pre godinu, pet ili deset godina. Ako želite promenu, a za pet godina niste ništa promenili, onda vam je jasno da vi nešto radite pogrešno. Naravno, sve je to naučeno ponašanje koje može da se menja. Samo je bitno da prestanete da krivite druge za svoje neuspehe i premotate film u glavi. A što se tiče uspešnih ljudi, neka vam oni budu inspiracija... Divite se tuđem uspehu, bez da preispitujete sopstveni.

 

Važno je da se fokusirate na svoje ciljeve i postupke, a ne na tuđe interpretacije vaših ciljeva i postupaka. Svaka ta interpretacija biće drugačija, jer koliko ima ljudi, toliko ima i percepcija. Budite iskreni prema sebi, utišajte onaj mali dosadni glasić koji vam govori da ne možete, nećete, ne umete i zavrnite rukave. Snosite odgovornost za svoje neuspehe, isto kao i za uspehe. I na kraju krajeva... Uspeh je slađi kada nam se ne pruži na tacni, već kada se izborimo za njega, nakon brojnih neuspeha.

 

Kristina Dorić


Kristina Dorić

Kristina je studentkinja master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zainteresovana pre svega za sociologiju komunikacija i socijalnu psihologiju. Večiti ranoranilac i knjigoljubac.

Kristinu možete pronaći na:
Facebook Instagram Linkedin



Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu