/  Blog

Burnout – da li je tvoja čaša prazna?

Burnout ili sagorevanje je pojam koji je poslednjih godina postao popularan među ljudima između 25 i 45 godina i predstavlja stanje psihičke, fizičke i emotivne iscrpljenosti izazvane prekomernim stresom koji traje duže vreme.Sve više studenata i mladih ljudi pati od ove pojave, zbog koje se osećaju iscrpljeno, gube motivaciju, produktivnost i interesovanje za stvari koje su ih nekada zanimale.

 

Burnout

Foto: NajStudent (AdobeStock)

Burnout je postepeni proces koji korene ima u prekomernom radu pod velikim pritiskom, udruženim sa manjkom odmora, sna i trenutaka relaksacije. Neki od simptoma su premorenost, smanjeni nivoi energije, promene u apetitu, smanjene radne performanse, problemi sa koncentracijom i donošenjem odluka, ali i napregnutost mišića, poremećaji spavanja, pritisak u grudima, vrtoglavice, glavobolje i znojenje.

 

Razlika između stresa i burnout-a:

Stres uključuje jake emocije, hiperaktivnost i primarna “oštećenja” su fizička. Sa druge strane, burnout karakteriše otupljenje emocija, osećanje bespomoćnosti i beznađa, gubitak motivacije, ostavlja mentalne posledice i može da odvede u depresiju ukoliko je prolongiran na dug vremenski period.

 

Stil života koji vodi u burnout:

U posebno rizičnu grupu spadaju ljudi perfekcionističkih tendencija, kao i oni koji treba da dostignu visoke nivoe očekivanja okoline (roditelja, prijatelja, poslodavca i sl). Ukoliko puno učiš ili radiš, slabo se odmaraš, ne stižeš da provodiš vreme sa prijateljima, da treniraš, nemaš ventile za stres i ne spavaš bar 7 sati dnevno, samo je pitanje vremena kada ćeš iskusiti ovu pojavu.

 

Kako da prevaziđeš burnout ako ti se desi?

Ako nisi uspeo da izbegneš burnout, postoji nekoliko stvari koje možeš da uradiš da ga se oslobodiš:

  1. Napravi pauzu – idi na odmor, preskoči ceo ispitni rok, isključi društvene mreže na neko vreme, promeni sredinu u kojoj obitavaš. Identifikuj stresore i eliminiši ih, ili ako ne možeš, skloni se od njih na neko vreme, dok burnout ne prođe.
  2. Pronađi načine da se odmaraš – bilo da je to šetnja po šumi subotom ujutru, piling i nega lica i  tela petkom uveče, sređivanje kuće, treninzi, trčanje, spa dan… Posveti vreme sebi i nađi aktivnosti koje ti prijaju, u kojima uživaš i koje ti daju energiju, a koje ćeš da uvedeš u svoj život za stalno.
  3. Popravi raspoloženje i energiju kvalitetnom ishranom – smanji veštačku i prerađenu hranu, izbaci rafinisane šećere i trans masti, pij dosta vode i izbegavaj alkohol i nikotin. Telo će ti biti zahvalno i benefite malih poboljšanja videćeš veoma brzo.
  4. Nađi vreme da se naspavaš – san igra veoma bitnu ulogu u zdravlju, imunitetu, sreći i zadovoljstvu kod svake osobe. Preuredi svoje vreme i aktivnosti tako da spavanje bude prvo i najbitnije. Radije lezi rano i ustani rano kako bi stigao da uradiš više stvari nego što radiš do kasno i ležeš u 3 ujutru. Nemoj gubiti na snu ni zbog čega i ni zbog koga.
  5. Nauči dokle možeš da se naprežeš i radiš a da ne doživiš burnout – nakon što iskusiš burnout na svojoj koži, analiziraj okidače, situacije i postupke koji su te doveli do njega i potrudi se da ih u budućnosti izbegneš.
  6. Postavi prioritete – da li taj ispit mora da se sada položi i ne može nikad više? Da li ti je zaista potreban taj prosek po cenu da ne spavaš mesecima, da se distanciraš od prijatelja i da upadneš u depresiju? Da li novac koji dobijaš za taj posao zaista igra toliku ulogu u tvom životu da ćeš trpeti svo nezadovoljstvo koje ti se nakupilo ili možeš da se zaposliš i negde drugde? Reevaluiraj stvari zbog kojih se sagorevaš i razmisli da li vredi da zbog njih uništiš sopstveno zdravlje.

 

U engleskom jeziku postoji izraz “napuni prvo svoju čašu” koji se odnosi na brigu o sebi i podrazumeva da u životu često treba da usporimo i da obnovimo svoju mentalnu, emocionalnu i fizičku energiju. Da stanemo i napunimo svoje baterije. Jer zdravlje najlakše gubimo a najteže popravljamo i samo zdravi možemo da se fokusiramo na ostale aspekte života.

 

 

Hristina Pajić


Hristina Pajić

Hristina studira informacione sisteme na Fakultetu organizacionih nauka. Radi kao freelance Wordpress developer, a u slobodno vreme fotografiše i putuje.

Hristinu možete pronaći na:
Facebook Instagram Linkedin



Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu