/  Blog

Društvene mreže: ometači ili pomagači tokom studija?

Ako prečesto hvatate sebe kako prokrastinirate dugo trošeći vreme osvežavajući feed, prekidate učenje na svakih petnaest minuta samo da pogledate nešto, a već ste sve pogledali nebrojeno puta ili baš u sred učenja odlučite da je krajnje vreme da počnete da učite indonežanski jezik i gledate online kurseve blok flaute – onda je vrlo verovatno da ste već debelo zagazili u zavisnost od društvenih mreža (ili je ono što učite neizmerno dosadno). Bilo kako bilo, to ne donosi nikakve rezultate i zbog toga je važno da shvatimo kako da „zavisnost“ od društvenih mreža okrenemo u svoju korist i da ublažimo štetne posledice.

 

Učenje i društvene mreže

Foto: NajStudent (AdobeStock)

Svako od nas je barem jednom revolucionarno odlučio da će da ugasi profil na Fejsbuku ili Instagramu (uglavnom pred ispitni rok), pa ga je vratio posle nekoliko dana uz obrazloženje: „Ma ja to zbog grupe fakulteta“ ili je deinstalirao aplikacije na telefonu, kako bi fizički bio sprečen da pola života provede na društvenim mrežama. Ja sam, kao i svaki pošteni student zavisnik, prošla kroz isto. Međutim, ubrzo sam shvatila da je ta borba protiv samog sebe zapravo borba sa vetrenjačama i da uvek onaj alter ego u meni nekako uspe da pronađe način da osveži feed, pregleda storije i moje najproduktivnije vreme u danu baci u vetar. Zbog toga sam rešila da ću da idem parolom – ako ne možeš protiv njih – pridruži im se!

 

Važan je sadržaj koji pratiš.

Sagledajmo zdravorazumski situaciju – ukoliko gledamo horor film pred spavanje, vrlo je verovatno da nećemo sanjati ljubičice, već nešto što je naš mozak poslednje memorisao dok smo bili budni i to utiče na kvalitet našeg sna. Isto tako informacije koje čitamo na početnim stranicama ostaju urezane u našem mozgu i utiču na kvalitet našeg učenja, iako toga nismo svesni. Pa naravno da nam kvantna fizika neće biti zanimljiva, ako smo pre toga čitali skandale džetsetera od prošlog vikenda. Skoncentrišite se – ne morate da gasite društvene mreže, samo izaberite sadržaj koji će podsticati vaše učenje, a ne činiti da budete još veći prokrastinator.

 

Ne objavljuj ništa dok učiš.

I pod ovim ne mislim da smo dosadni sa svojim objavama kako učimo (dok zapravo ne učimo već sređujemo fotke), već mislim na to da objavljivanjem neke fotografije ili neke druge objave na društvenim mrežama, mi automatski sklanjamo fokus sa učenja i razmišljamo o tome ko je lajkovao našu fotografiju, da li nam je neko pisao i stalno nas vuče da proveravamo telefon. Opustite se – ništa bitno se na Fejsbuku nije promenilo od 2004. kada je napravljen, pa neće ni tih nekoliko sati koliko ćete biti odsutni. Ne propuštate ništa.

 

Prvih sat do dva vremena kada se probudimo je najproduktivniji period dana. Pa ipak, prema jednom američkom istraživanju, oko 80% ljudi kada se probudi prvo proverava telefon. Ne mislite li da je šteta da najproduktivniji deo dana potrošimo na osvežavanje feed-a na društvenim platformama? Naš mozak najbrže radi kada je odmoran i zbog toga je uvek najteže stvari najbolje ostavljati za jutro.

 

Često društvene mreže vidimo kao opterećenje, kao pritisak da stalno budemo prisutni, obavezu da pratimo šta drugi rade i da drugi prate šta radimo mi. I usled toga, naš profil prestaje da oslikava ono što zaista jesmo i postaje ono što bismo želeli da drugi misle o nama! Ispitni rokovi, dedlajnovi, nesanica i gorke suze studentske su dovoljno stresni sami po sebi, da bismo dozvoljavali da nam još i društvene mreže stvaraju pritisak. Na društvenim mrežama možemo da naučimo strane jezike, učimo nauku koja nas je oduvek zanimala od početka do kraja, pohađamo online kurseve, čitamo e-knjige najzvučnijih svetskih autora, brendiramo svoje ime i zaradimo novac. Previše je to mogućnosti da bismo, eto, birali džetset.

 

Konačno, sada kada su megabajti izbrisali kilometre i kada smo svi na jedan klik od drugih, informacije su dostupnije više nego ikada pre. U prošlosti, ljudi su pretraživali na hiljade bibliotečkih jedinica kako bi došli do onoga što mi danas jednim klikom pronalazimo. To njih ne čini manje pametnim od nas. Nama to samo daje praktičnije alate za rad i mač u rukama, ali mač sa dve oštrice – samo je na nama da li ćemo naše megabajte videti kao pomagače ili ometače tokom studija.

 

 

Kristina Dorić


Kristina Dorić

Kristina je studentkinja master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zainteresovana pre svega za sociologiju komunikacija i socijalnu psihologiju. Večiti ranoranilac i knjigoljubac.

Kristinu možete pronaći na:
Facebook Instagram Linkedin



Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu