/  Blog

Kako prijatelji utiču na tvoje studije - inspiracija VS detonacija

Ako posmatramo kroz prizmu multikulturalnosti, različitih iskustava, preferencija, ambicija, životnih puteva i ciljeva - složićemo se da je svaki čovek individua za sebe i da je pre svega on, svojim zaslugama (ili ne) zaslužan (ili ne) za svoje uspehe (ili neuspehe). Pomislili bismo takođe da je generalizacija toliko divergentne skupine ljudi totalno bezveze, ako ne i apsurdna jer nema na svetu (oprostićete mi) ni sličnog, a kamoli istog čoveka. I zaista, nikada okruženje ne može da ima identičan uticaj na pojedinca, ali uvek mora da ima neki uticaj. A ponekad je to malo sasvim dovoljno za potpuni uspeh ili potpuni neuspeh. 

 

Prijatelji

 Foto: NajStudent (AdobeStock)

Ono što je interesantno, ništa od gore pomenutih faktora poput multikulturalnosti, iskustva, preferencija, životnih puteva i ciljeva ne može da nas spreči da upadnemo u kandže uticaja okruženja - prijatelja, porodice, kolega i/ili čak i pasivnih prolaznika. I pritom govorimo o svakodnevnom životu, a zamislite koliki je taj uticaj na mlade ljude u ranim dvadesetim godinama koji još uvek nisu sigurni da li su izabrali pravi put za sebe ili su delimično sigurni u njega. Kako tvrdi autor knjige “Atomske navike” - okolina je nevidljiva ruka koja oblikuje naše navike (Džejms Klir, 2018). 

 

"Kud Turci tu i mali Mujo"

Mudri ljudi su rekli da, kada se susretnemo sa nepoznatim situacijama, skloni smo da krenemo putem kojim idu ljudi koji se nalaze u našoj neposrednoj blizini. Jer društvo zapravo tako funkcioniše - na odnosima poverenja. Ponekad je jednostavno lakše učiniti ono što radi naše okruženje nego preuzeti odgovornost za drugačije izbore. Koliko smo puta čuli rečenicu “Ma dobar je on, ali je upao u loše društvo…”? Svi mi smo skloni uticaju društva, samo su neki više, a neki manje povodljivi i što nam je cilj manje jasan, povodljivost je veća. U tom smislu da - definitivno društvo sa kojim se udružimo na studijama, može bitno da utiče na ishod naših studija.

 

Iako možda sve ovo ima negativan prizvuk u sebi, ovaj uticaj ne mora nužno biti negativan. On je, koliko negativan, toliko i pozitivan, zavisi samo sa kakvim društvom smo se udružili. Sigurno ste čuli za rečenicu - Mi smo prosek pet ljudi sa kojima provodimo najviše vremena

 

Studije su, gledano u celosti, jedan paket. One podrazumevaju predispitne i ispitne obaveze, učenje, vannastavne aktivnosti, konferencije, seminare, istraživanja, jednako kao i izlaske, pijanke, druženja, neodlaske na predavanja, kampanjska učenja itd… 

 

Ništa od navedenog nije ni ispravno ni pogrešno - sve su to stavke koje svaki student proživljava. Dobro poslagani prioriteti su ono što razlikuje “dobru” grupu studenata od “loše” grupe studenata. 

 

Pogledajmo to na konkretnom primeru: ako se družite sa pet studenata koji idu redovno na predavanja, redovno su u materiji, deo su akademske zajednice koja podstiče njihovu karijeru, vrlo je verovatno da ćete i vi u nekom periodu postati isti takvi. S druge strane, ukoliko ste deo grupe studenata u čijem su fokusu druženja, kampanjska učenja i eskiviranje akademskih obaveza, izvesno je da ćete i vi krenuti tim putem. Važno je reći da nijedna grupa od ove dve nije ni dobra ni loša - već je reč o grupama koja nas ili vodi do cilja ili nas odvraća od cilja (pod pretpostavkom da mislimo na isti cilj - završiti fakultet na vreme).

 

Razume se, niko od nas nije robot kojim upravljaju ljudi oko njega - svi smo mi tvorci i izvršioci sopstvenih dela. Ali budimo iskreni, naše okruženje može da nam bude kompas, vetar u leđa, inspiracija ili potpuna detonacija ukoliko nemamo pojma šta želimo od svog života. Takođe, pozitivan ili negativan uticaj je subjektivna stvar – ukoliko je student cilj da fakultet završi u roku i da razvije do maksimuma svoju akademsku karijeru, onda su njegov vetar u leđa studenti koji imaju isti cilj. Ukoliko je studentu cilj da proživi studije “punim plućima”, da se druži što više, a da ispite polaže “(k)ako Bog da”, onda je upad u slično društvo pun pogodak. 

 

Drugim rečima, budite svesni svojih ciljeva i udružite se sa ljudima čiji su ciljevi slični. Ako želite da budete uspešni, družite se sa uspešnima. Iako ovo zvuči sebično, zapravo nije, reč je o obostranoj koristi jer se ovde radi o dvosmernoj utici - obostranom uticaju i zajedničkoj borbi do zajedničkog cilja. A borbe su uvek lakše udvoje!

 

Kakvo je vaše mišljenje o tome?

 

Kristina Dorić


Kristina Dorić

Kristina je studentkinja master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zainteresovana pre svega za sociologiju komunikacija i socijalnu psihologiju. Večiti ranoranilac i knjigoljubac.

Kristinu možete pronaći na:
Facebook Instagram Linkedin



Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu