/  Blog

Multitasking: Da li je dobro spremati više ispita istovremeno?

Kroz svoje studije susrela sam se sa mnogo studenata koji su u jednom ispitnom roku prijavljivali (i ponekad i polagali svih) 5 ispita, dok je meni ceo ispitni rok „propadao“ jer bih prijavila i položila „samo“ jedan. Bila sam ljuta na sebe što ne mogu i ja tako, što dajem celu sebe u taj jedan, dok su oko mene bili ljudi koji su se hvalili svojom sposobnošću da istovremeno rasturaju na više frontova. 

 

Multitasking

Foto: NajStudent (AdobeStock)

Onda se desilo to da su ova „hvalisanja multitaskingom“ vremenom postala deo studentske kulture i iznad nas je počeo da lebdi jedan crni oblak očekivanja da moramo što više ispita da dajemo u jednom roku, iako taj oblak ignoriše činjenicu da studiramo po bolonji i da nam u najmanju ruku fali još dve glave i dvadeset sati dnevno, kako bismo uspeli da položimo sve te ispite onako kako smo navikli da polažemo onaj jedan nesrećni.

 

Inspirisana (mislila sam tada) svojom nesrećom, počela sam da čitam o multitaskingu. I shvatila sam da multitasking možda donosi brže rezultate, ali nikada ne donosi bolje. Na ovu temu, Univerzitet u Juti uradio je jedno istraživanje, gde je vodeći autor studije i profesor psihologije, Dejvid Sanbomacu, rekao da „ljudi ne rade više stvari odjednom zato što su dobri u tome. Oni to rade jer ne mogu da se koncentrišu. Imaju problem da spreče impulse koji ih navode da promene akitvnost“. I ako bolje razmislimo, Sanbomacu je totalno pogodio suštinu. Premotavajući film u glavi, shvatila sam da su 9/10 studenata koji bi istovremeno spremali i po pet ispita, izjavili kako „ne mogu da se nateraju“ da krenu da uče mesec – dva dana pre ispita. Prosto, lakše je to rešiti za par dana, pa i ako padnemo, manje smo uložili. Slažem se. Ako izuzmemo kvalitet naučenog. I zdravlje.

 

Da budemo iskreni, svi smo mi nekada bili u situaciji da žongliramo sa ispitima i hvatamo se za slamku spasa. To se uglavnom dešava u situacijama kada hvatamo uslov, budžet ili prosek za domove i stipendije. Ali samo zato što svi to radimo, ne znači da je to nešto dobro. Sa svakim dodatim ispitom na spisku, kvalitet znanja opada, a šansa da popadamo sve raste. Na primeru projekata, profesor psihologije razvoja računarskog softvera, Džerald Vajnberg, u jednom od svojih radova, to je prikazao i putem jedne tabele:

 

Džerald Vajnberg

 

Multitasking je ponekad neizbežan. Živimo brzo, svakodnevno primamo mnogo informacija, obaveza je mnogo i dovoljno je da samo malo zanemarimo te obaveze i hop – upadamo u rupu bez dna. Jako je važno da razlikujemo razloge od izgovora. Ako polažemo ispite iz celog semestra u poslednjem roku, sa obrazloženjem da nismo stigli, a cele godine nas je doslovno mrzelo da uzmemo knjigu u ruke – to je izgovor kojim ne činimo sebi uslugu. Ako polažemo te ispite, jer smo radili cele godine 12 sati dnevno ili bili na razmeni, to jeste razlog.

 

Ako pogledamo tabelu gore, videćemo da je računica jasna. Ako spremate 5 ispita istovremeno, 75% svog vremena ste bacili u đubre. Najčešći epilog toga bude polaganje na sreću ili kroz iglene uši. Niko nije glup pa ne može istovremeno da svari milion informacija u glavi. Jednostavno, istraživanja su pokazala da naš mozak ima ograničenja i potrebno mu je vreme da se prebaci sa jednog posla na drugi.

 

Džef Saterland u svojoj knjizi Scrum: Umetnost postizanja duplo više za upola manje vremena, daje jednu sjajnu vežbu koja na banalan način pokazuje koliko multitasking uzima više vremena, koliko je bolno za naš mozak da radi više stvari odjednom i koliko nas usporava, čak i kada mislimo da nas ubrzava. Ona zapravo demonstrira koliko je multitasking ustvari stvaranje škarta, a ne rešavanje problema.

 

Zadatak je da zapišete brojeve od 1 do 10, rimske brojeve od 1 do 10 (I, II, III, IV, itd.) i slova od A do L. Izmerite koliko vam je vremena potrebno. Potrebno je da to uradite što je brže moguće, ali na sledeći način: napišite arapski broj, rimski broj, zatim slovo, tako da vaš papir izgleda ovako:

 

Umetnost postizanja duplo više za upola manje vremena

 

  1. Radite redove redom i merite sebi vreme. Dakle: 1 – I – A;  2 – II – B; itd...
  2. Nakon toga, radite kolone: 1, 2, 3, ... ; I, II, III, ... ; A, B, C; itd...

 

Meni je prvi put trebalo 39 sekundi, a drugi put 19. Samo zato što sam radila jedan po jedan zadatak, umesto da sam radila zadatke paralelno, doslovno mi je trebalo upola manje vremena za identičan zadatak.

 

Ovo je mali primer od velikog značaja koji nam pomaže da uvidimo koliko je snažan uticaj fokusa i toka. U ovom slučaju izgubili smo samo 20 sekundi, ali zamislite kolika je to cifra kada se spremaju ispiti i kada smo pod velikom presijom. Tempori parce! Studije su same po sebi stresne, nemojte ih sebi otežavati još više. Svi krećemo sa istog starta u isto vreme. Samo... Na vama je kako ćete protrčati kroz dugoočekivani cilj.

 

Kristina Dorić


Kristina Dorić

Kristina je studentkinja master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zainteresovana pre svega za sociologiju komunikacija i socijalnu psihologiju. Večiti ranoranilac i knjigoljubac.

Kristinu možete pronaći na:
Facebook Instagram Linkedin



Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu