/  Blog

Šta ako sam upisao pogrešan faks?

Pitanja koja sam sebi postavljala pre upisa faksa su se mogla smestiti u jedno od najrazgranatijih stabala odlučivanja. To je otprilike izgledalo ovako: Da li da promenim grad ili ne? Ako ostajem u svom gradu, imaću sav komfor koji sam do tada imala, tu su mi društvo, porodica, stan, soba, hrana, sve u svemu, jedina briga mi je KNJIGA. U suprotnom, sve ostalo osim KNJIGE se otpisuje. Naizgled lak izbor, zar ne? Međutim, tu se uvek javlja ona mala sumnja “ŠTA AKO?”, svima dobro poznata. Šta ako se u tom drugom gradu desi NEŠTO što bi moglo da mi promeni život? To NEŠTO nije bilo baš velika garancija, ali ja sam odlučila da pođem za onim što mi do tada nije bilo poznato, jer kako znati drugačije. Zatim, za koji se faks odlučiti? Da li za onaj “gde ima para”, ili onaj  gde se “lako nađe posao”, ili onaj gde ću možda “imati vezu” ili možda onaj “gde me baba vidi”? U svakom slučaju previše upitnika, navodnika, uzvičnika za samo jedan faks!

 

Šta ako sam upisao pogrešan faks?

Foto: NajStudent (Adobe Stock)

Kako je onda moguće da se posle svih ovih pitanja, kompleksnih matematičkih analiza i silnog mozganja dogodi da omašimo faks? Kada stvarno znamo da to što smo upisali nije za nas? I da li to što nije za nas može nekako da postane za nas? Hajdemo redom.

 

Na početku faksa su uglavnom moguća dva scenarija. Ili nas drži užasno jak entuzijazam, već prvog dana zamišljamo sebe za četiri godine sa aktovkom, kako sedimo u nekoj besnoj fotelji i naručujemo kafu na zvonce, jako smo motivisani i sve što čujemo nam se sviđa i sve zato što znamo jednu osobu koja je završila baš taj faks i ima zvonce. Drugi scenario je onaj malo češći, a to je da posle prvog dana faksa imamo osećaj da smo zreli za šok sobu. To je potpuno okej. Međutim, kada posle godinu dana i dalje imamo osećaj iz drugog scenarija, shvatamo da baba ipak nije bila u pravu. Šta tada? Opet počinjemo sa stablom odlučivanja i kajemo se što nismo sa šest godina pošli u osnovnu, bar da imamo gratis jednu i poštedimo sebe mozganja.

 

Ja bih zapravo sve te silne opcije svela samo na jednu i to prilično jednostavnu. Fakultet je samo jedna zgrada, koja ima svoje ime, spisak profesora, studenata i predmeta. Ono što studije čini studijama svakako nije zgrada, već sve ono što ćemo od ostala tri elementa pokupiti. Profesora je mnogo, predmeta je mnogo, neretko i onih izbornih, a tek studenata, naših kolega i budućih prijatelja, koje u potpunosti sami biramo. Dakle, jedna zgrada daje bezbroj mogućnosti, na nama je da izaberemo ono koja nama najviše odgovara i kakvo iskustvo želimo iz nje da pokupimo. Dok smo u toj zgradi, koja god ona bila, imamo sve povlastice nje kao institucije, upravo kao članovi te institucije možemo sebi stvoriti bezbroj prilika. Dakle, pre nego što presečemo i odlučimo da promenimo zgradu, možda bi prvo trebalo razmisliti da li možemo da napravimo drugačiju kombinaciju elemenata i možda će ono što nije bilo za nas, postati BAŠ za nas.

 

Da sumiramo, zamislite švedski sto i da svu hranu na njemu vidimo prvi put u životu. Tu nećemo naći tatinu riblju čorbu, mamin voćni kolač i babinu sarmu. On nudi. Mi biramo. Nešto nam se sigurno neće svideti, ali otkrićemo i mnogo toga što do tada nismo probali, a oduševiće nas. Proširićemo listu interesovanja. Upoznaćemo ljude koji vole istu hranu kao mi. Počećemo da biramo kuvare čiju ćemo hranu jesti. Vremenom ćemo steći iskustvo i drugi će to iskustvo ceniti. To je ono što će nam dati mogućnosti, a tek tada počinje pravi izbor!

 

 

Ivana Stanić

 

Ostavi komentar:

Konkuriši na praksu

IT Internship

Atos IT Solutions and Services d.o.o. Beograd

Beograd
Rok prijave: 18.12.2019.