/  Saveti

Saveti › Obrazovanje vs iskustvo – šta je bitnije prilikom traženja posla

Ahhh, da! Pitanje staro kao ono sa kokoškom i jajetom. Da li je važnije da imam diplomu ili iskustvo? Mnogo je mišljenja na tu temu, i sve što ja mogu jeste da ponudim i svoje. A dogovorio sam se već sa našim Infostud HR guruom, Brankom Vukovcem, da mu pošaljem tekst kada završim i ništa sa čim se on ne slaže nećete pročitati u ovom tekstu. A njegovo mišljenje je, verujte mi – zlata vredno!

 

Posao

Foto: Pixabay

Verujem da si već pričao/la sa svojim društvom o ovome i da je svako imao svoj stav. A ako si pričao/la sa roditeljima ili profesorima taj stav je gotovo sigurno bio: „Diploma je sveti gral. Prvo obrazovanje – pa sve ostalo.“ To je u redu, i diploma svakako može da znači. Ali, da li je stvarno ona na prvom mestu?

 

Aj odgovori čoveče pa da vidim da l’ mi se čita dalje!

 

Dakle, na pitanje šta je važnije za dobijanje prvog posla u kompaniji, diploma ili iskustvo – ja bih rekao: iskustvo!

 

Na osnovu mog iskustva kao prodajnog savetnika na sajtu Poslovi.infostud koji je pričao sa velikim brojem HR-ova i osoba koje su zadužene za zapošljavanje, mogu ti reći da ćeš, u većini slučajeva, posao u nekoj kompaniji lakše dobiti ukoliko imaš odgovarajuće iskustvo, a fali ti diploma, nego ako imaš fakultetsko obrazovanje bez tog iskustva.

 

Kada sam konkurisao za poziciju Prodajnog savetnika u Infostudu, ja sam imao iza sebe tri godine iskustva u prodaji i diplomu Ekonomskog fakulteta.

 

Iskreno verujem da bih ovaj posao dobio i da nisam imao diplomu, a smatram i da bi mi bilo teže sam došao na razgovor direkt iz studentske klupe.

 

Ali, kao i sve u životu, nije sve tako crno-belo. Možda je iskustvo važnije za dobijanje prvog posla u nekoj kompaniji, naročito na nekoj operativnoj ili manje odgovornoj poziciji. Ali šta kad si se zaposlio i želiš da napreduješ? I šta ako konkurišeš na neku poziciju koja nosi veliku odgovornost?

 

Ja hoću da budem direktor!

Bravo! To je pravi stav! Jako volim ambiciozne ljude i verujem da takvi ljudi imaju potrebne predispozicije da postignu ono čemu streme. Ali te ambicije treba potkrepiti znanjem i radom – neće se same ostvariti.

 

A kako doći do tog, željenog, odgovornog, menadžerskog radnog mesta? Može li se do toga bez diplome?

 

Ukoliko iz srednje škole odmah počneš da radiš na nekoj ulaznoj poziciji gde nije potrebno neko posebno obrazovanje niti iskustvo, dok tvoji drugari nisu završili fakultet, ti si sigurno već maher u svojoj oblasti. Ako si se trudio, radio i učio – verovatno si do sada nešto i napredovao, dobio i koju povišicu i slično. I šta je sledeći korak? Pa da ti daju neku kancelariju, možda neki tim da vodiš i slično… E tu već diploma može dosta da pomogne! Postoji slučajevi kada je za šefa postavljen i neko na osnovu svog rada, dugogodišnjeg doprinosa firmi i slično. Ali su ti slučajevi svakako dosta ređi, i nažalost, neretko praćeni ljubomornim šaputanjima kolega „Pa on/ona ne mani fakultet!“.

 

Mnogo je češći sledeći scenario: Možda ste ti i kolega počeli zajedno, ti sa 18 on sa 23 – odmah posle faksa. Radili zajedno, napredovali zajedno, ogovarali šefa zajedno kada je to zaslužio…Možda su vam i rezultati tu negde. On je jedan mesec bolji, ti drugi – i tako ukrug. I možda samo jednog od vas dvojice mogu da unaprede. Po svemu ste blizu. Ali on ima diplomu –ti nemaš. Posle odluke ko postaje vođa tima samo jedan će da ogovara šefa… Aj’ pogodi koji.

 

Takođe, zamisli scenu: Nisi „gubio vreme“ na fakultetu već se odmah zaposlio. Imaš 5-10 godina iskustva. Ti znaš sve i možeš sve bolje, lakše, brže od onih klinaca sa fakulteta što te uvek pitaju za savet kad im prigusti ili nešto zeznu. I ti uvek znaš da ih posavetuješ. Uvek znaš kako i zašto nešto treba da se uradi „ovako“ a ne „onako“, i smešno ti je kada te pitaju takve banalne stvari. Ali nekako, malo malo pa neki od tih klinaca, kad nauči ono što si ga TI naučio, dobije neku fotelju. A ti i dalje glavni – al’ nikad u svojoj kancelariji. I dosta ti je više da te tvoj direktor preskače i uvek neke diplomce unapređuje preko tebe.

 

Vidiš oglas za posao za neku odgovornu, direktorsku poziciju u drugoj kompaniji. Već se vidiš na toj poziciji. Prenosiš svo stečeno znanje. Unapređuješ im proizvodnju, prodaju, marketing… Vlasnici oduševljeni, obasipaju te novcem, službeni telefon, službeni auto… I onda pomisliš: „pa kad me ovaj moj preskače, gde će me tamo neko primiti kad nemam fakultet!?“. I odustaneš… I ostaješ na nekom svom maksimumu, relativno zadovoljan, ali uvek se pitajući: „A šta da sam imam tu prokletu diplomu? Da li bi mi bilo bolje? Gde bi mi bio kraj?“. E na to pitanje, nikada nećeš dobiti odgovor.

 

Iskustvo uvek možeš steći, diplomu dosta teže

Ako studiraš i smorio/la si se što će neko bez diplome pre dobiti neki posao nego ti, nemoj da očajavaš.

 

Slažem se, sa 20 i kusur godina, tek si završio fakultet, tražiš posao, nemaš iskustvo – to nije lako.

 

Slažem se, konkurisaćeš za neke ulazne pozicije i dobiće posao neki tvoj vršnjak koji je preskočio formalno obrazovanje. Za to vreme dok si ti učio brdo stvari od kojih si pola zaboravio a pola od ove polovine što si zapamtio nećeš nikad ni koristiti, on je stekao iskustvo i zbog toga dobio taj prvi posao kome si se ti nadao.

 

Ali ponavljam, nemoj gubiti nadu ni ambiciju. Konkuriši ponovo. I ponovo. Dovoljno je jednom da te prime na pravo mesto kod pravog poslodavca. E onda je sve u tvojim rukama– jer, i diploma je već u tvojim rukama. Tad se pokaži da vrediš, da si radan, da možeš, da znaš i, što je najvažnije, da želiš da naučiš. A zna se već da možeš da naučiš – to lepo piše na tvojoj diplomi.

 

I šta onda jedna mlada osoba treba, u stvari, da radi?

Ako ti uslovi dozvoljavaju – upiši fakultet. Odaberi ono što te zanima. Uči. Stiči teorijsko znanje. Razvijaj se. Upoznaj ljude. Druži se. I na kraju – obraduj i sebe i svoje roditelje. Stekni tu diplomu. Ona je ključ koji je sposoban da otključa sva vrata – sva ona koja si ti sposoban da za sebe otvoriš.

 

Ali nemoj se voditi stavom, „Ja sad studiram, dobiću diplomu i onda idem da se zaposlim.“. Nije to prava čar studiranja, i nije to pun potencijal. Za vreme studija angažuj se više u ono nešto te zanima. Idi na radionice, seminare, meetup-ove, predavanja. Priključi se nekoj studentskoj organizaciji čiji te rad zanima. Volontiraj. Prijavljuj se na prakse, razmene studenata…

 

Na ovaj način ćeš pored teorijskog znanja i diplome steći i iskustva i praktična znanja koja će te toplo preporučiti svim poslodavcima. Veruj mi, možda će profesor na fakultetu za svog asistenta radije uzeti tvog kolegu koji je imao sve desetke, uvek je bio spreman i imao sve odgovore na vežbama i čak ti je i pomogao da prepišeš od njega onaj kolokvijum što bi „ljosnuo“ samo tako pošto nisi učio jer si bio na radionici „Kako da napišem dobar CV i pripremim se za intervju za posao“.

 

Možda će profesor uzeti njega. Ali tvoj najpoželjniji poslodavac, kada bude tražio nekog da obuči, nauči i jednog dana postavi da mu vodi važan deo poslovanja? On će videti šta si sve radio A NISI MORAO. Shvatiće da umeš da preuzmeš inicijativu. Da ne čekaš druge da ti kažu šta treba, a šta ne. Da znaš da doneseš dobre odluke. Da voliš da učiš nove stvari i radiš na sebi. Možda kada vidi to, baš to bude ono presudno što će prevagnuti u tvoju korist i doneti ti tako željeni posao i neku lepu, kožnu fotelju.

 

 

 

Izvor: poslovi.infostud.com

Ostavi komentar: