Naj Student - više od studiranja

  /  Saveti

Saveti › Odmorite svoj um: Vežbajte “nerazmišljanje”

“Da ne razmišljam?” – možda se pitate. Zašto i kako bi to učinili?

 

Razmišljanje

Foto: Pixabay

Naravno da moramo misliti. Ako ne bismo razmišljali, ovaj tekst ne bi bilo moguće napisati niti bi bili u stanju da ga pročitamo. Osim toga, razmišljanje o prošlosti i budućnosti je važno, jer tako možemo doneti mudre odluke o našim životima. Niko ne želi niti je u stanju da ne razmišlja. Ali postoje prednosti kada namerno zaustavimo tok naših misli i napravimo proces koji se naziva “nerazmišljanje”…

 

Prenosimo vam nekoliko saveta kako vežbati “nerazmišljanje”.

Diskurzivno razmišljanje, odnosno konstantan tok jedne misli koju sledi druga, duboko je ukorenjena navika. To je toliko ukorenjeno u našem biću da često počnemo namerno da razmišljamo samo da bismo okupirali naše misli. Većina nas kada kreće na godišnji odmor obeća čvrsto sebi: – “Trudiću se da ne razmišljam o svim stresovima na fakultetu i u životu.“ Ali, ne treba nam dugo vremena da stresne misli pohrle kako bi popunile prazninu.

 

Deo procesa brige o sebi je napraviti pauzu od diskurzivnog razmišljanja u određenim trenucima odmah nakon samog buđenja. Praksa nerazmišljanja je smirujuća i obnavljajuća.

 

Ako ne dozvolimo našem telu da se odmori tokom noći, ono ne bi moglo da funkcioniše pravilno još dugo. Jedini trenutak kada um zaista odmara je kada prestanemo da razmišljamo i percipiramo okolinu samo čulima. Nakon što verbalizacija zaustavi taj trenutak, ne samo da se osećamo mirnije, već i zadovoljnije. Potrebno je da naučimo da naš um s vremena na vreme može biti tihi, mirni prostor u koji možemo ući i odmoriti se, baš kao što dođemo kući nakon radnog dana i legnemo da se opustimo.

 

Postoje tri načina kako da praktikujemo nerazmišljanje, kao i dva korisna saveta koja će nam pomoći u vežbanju. Prema rečima psihologa, dovoljno je praktikovati ove predloge nekoliko minuta par puta dnevno, u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu. Naravno, praksom se stiče veština nerazmišljanja, s obzirom da smo duboko naučeni na diskurzivno razmišljanje.

 

Otvorimo pet čulnih vrata prema svemu što se događa oko nas

Kada se izgubimo u mislima, lako je zaboraviti da imamo pet čula koje su nam na raspolaganju, osim analitičkog razmišljanja. Ta iskustva su: ono što vidimo, čujemo, mirišemo, okusimo i osećamo fizički. Našu pažnju treba preusmeriti na čulo koje najviše prevladava u određenom trenutku.

 

To može biti prizor umetnosti (grafit na zidu, fotografija), žamor razgovora u blizini (u prevoznom sredstvu), miris i ukus jabuke koju jedemo ili fizički osećaj na koži odeće koju nosimo.

 

Nakon što pokušamo, navika diskurzivnog mišljenja će nas vratiti mislima, ali bez namere ili pritiska moramo vratiti pažnju na ono što se događa s naših pet čula.

Kada se izveštimo s ovom praksom, bićemo u mogućnosti da prekinemo tok svojih misli i usmerimo se na čulne nadražaje. Ukratko, kad primetimo da je naš um uhvaćen u mislima, nežno, ali čvrsto reći sebi „pusti to“. Tada treba odmah obratiti pažnju na ono što se događa oko nas.

 

Kada um ostavimo bez kontrole, ima tendenciju da počne da razmišlja o prošlosti i budućnosti. Ali ako svesno usmerimo svoju pažnju na čula i događaje koji se nalaze svuda oko nas, možemo prekinuti diskurzivno razmišljanje i dobiti trenutak opuštanja i obnavljanja uma.

 

Nerazmišljanja

Foto: Pixabay

Otvorite ruke misli

Psiholog Kosho Uchiyama napisao je knjigu pod nazivom “Otvaranje ruke misli”. Taj izraz u praksi nerazmišljanja služi da kada se izgubimo u neproduktivnom diskurzivnom razmišljanju, otvorimo ruku i lagano dunemo u dlan, kao da raspršujemo misli u vazduhu. Tada pretpostavimo da sve naše trivijalne brige i razmišljanja odlaze iz našeg uma, ostavljajući nas slobodnim da doživimo svet bez tereta analiziranja svakog trenutka. Kada to učinimo, možemo osetiti da se um opušta i da to izaziva osećaj zadovoljstva.

 

Neka svet govori sam za sebe

Jedan od frustrirajućih svakodnevnih momenata modernog čoveka je čekanje. Svi mrzimo čekanje, ali vežbanjem ćemo doći do toga da to vreme iskoristimo „da svet govori sam za sebe“. Na primer, kada smo na mestima poput autobuske stanice, umesto da nešto čitamo ili se izgubimo u mislima o prošlosti i budućnosti, trebalo bi da vežbamo da mirno sedimo i posmatramo šta se događa oko nas.

 

Dok čekamo, umesto da se prepustimo uobičajenom čitanju časopisa ili igranju igrica na mobilnom, trebalo bi da svesno praktikujemo nerazmišljanje otvaranjem pet čula i da percipiramo ono što se događa oko nas. Kada se nađemo u tim situacijama, ono što bi trebalo da uradimo je da kažemo sebi „Neka svet govori sam za sebe“. Ne samo da ova vežba daje olakšanje od razmišljanja, već i otkriva da je „svet koji govori sam za sebe“ jedno fascinantno mesto.

 

Dva saveta za uspešno treniranje nerazmišljanja

1. Ne dozvolite da se misli „lepe

Kada počnemo s vežbanjem nerazmišljanja, po pravilu uvek će se pojaviti neka neugodna misao. Misli, posebno one neugodne, imaju tendenciju da budu poput lepka. Što više pokušavate da ih se otarasite, to više mislimo o tome i vežemo te stresne misli za događaje iz prošlosti ili ih vežemo za buduće. Te misli obično imaju malo ili nimalo temelja u činjenicama. Istočnjačka filozofija ovu tendenciju misli naziva „papanca“, što u prevodu znači „širenje misli“.

 

Evo primera. Bez obzira na to kako započinjete dan, sigurno vam se desilo da vam se iznenada pojavi misao: „Ne osećam se dobro“. Tada možemo zaustaviti taj proces razmišljanja ako znamo da misao „Ne osećam se dobro“, nije ništa više od činjeničnog opisa kako se osećamo u tome trenutku. Umesto toga, prestajemo primećivati svet oko sebe i misao postaje „tema“ i počinjemo razmišljati: „Imaću grozan dan“; „Šta će me još danas snaći“; „Ko će izdržati do kraja predavanja“. Uskoro, činjenicu da se ne osećate dobro u tome trenutku, proširili ste na sve aspekte i emocije svoga dana.

Psiholozi ne tvrde da ćemo vežbanjem uvek biti u mogućnosti da ispraznimo um od misli. Umesto toga, oni ukazuju na to da, kada se pojave misli kao što su: „Ne osećam se dobro“, možemo pokušati odgovoriti na njega, bez vezivanja, što znači da jednostavno prihvatimo tu činjenicu dok ne izađe iz našeg uma, na isti način na koji začujemo zvuk pevanja ptica, a odmah zatim ne čujemo. Ovo nam pomaže da misli sadržimo u trenutku, bez da im omogućimo „papancu“, usled koje smo u stanju smisliti niz stresnih scenarija, a koji se nikada u biti ne dogode.

 

2. Ostavite po strani mišljenja i stavove

Praktikovati nerazmišljanje je puno lakše ako ostavimo po strani davanje mišljenja. Većina nas odmah formira mišljenje o okruženju (prevruće, prehladno) i o ljudima (previše pričljiv, previše tih). Kada sebi dozvolimo da ne moramo imati mišljenje i stav o svemu, oslobodićemo se velikog tereta koji se gomila u našem umu.

 

Diskurzivno mišljenje

Diskurzivno mišljenje nastaje putem percepcije podataka o realnosti, kroz razmatranje svih raspoloživih spoznajnih izvora i njihove obrade putem određene šeme mišljenja. Diskurzivno mišljenje nastaje kroz komunikaciju preko koje ljudi konstruišu svoju istinu želeći da ostvare svoje ciljeve. To je duboko ukorenjena navika u našem umu, ali nema razloga da budemo uznemireni zbog toga. „Razmišljanje“ je ono što um radi. Ovi predlozi su namenjeni kako bi omogućili našem umu da se odmori nekoliko minuta tokom dana.

 

Srećno s nerazmišljanjem!

 

 

 

Izvor: Studentski život

Ostavi komentar: