Naj Student - više od studiranja

  /  Saveti

Saveti › Osam "dokaza" da ste baš, baš pametni

Postoji nekoliko naučno dokazanih signala koji ukazuju na to da ste jako, jako inteligentni. Ili bar inteligentniji od proseka. Proverite koliko od ovih osam vi možete da "štiklirate".

 

Inteligencija

Foto: Pixabay

"Markeri" koji ukazuju na to koliko ste inteligentni znatno su suptilniji od "članstva u Mensi" i lako ih je prevideti, naročito ako niste sigurni na šta bi trebalo da obratite pažnju. Ali, bez brige, postoji nekoliko naučno dokazanih signala koji ukazuju na to da ste jako, jako inteligentni. Ili bar inteligentniji od proseka. Proverite koliko od ovih osam vi možete da "štiklirate".

 

Vi ste prvorođeno dete

Ako ste najstarije dete u porodici, to je nešto kao mali poklon koji vam je sudbina namenila. Prvorođena deca postižu bolje rezultate na testovima inteligencije od mlađe braće i sestara, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Edinburgu. A ono što je naročito zanimljivo je da se ta superiornost da uočiti već oko prvog rođendana.

 

Naučnici su tokom istraživanja pratili 5.000 mališana, i to tokom dugog vremenskog perioda, od kasnijih faza trudnoće njihove majke, pa do 14. rođendana. Mali ispitanici su tokom tih 14 godina testirani na svake dve godine, testovima koji su proveravali njihove veštine prepoznavanja slova, reči (na osnovu pokazanih slika), a kasnije i čitanja.

 

Ispostavilo se da su, iako su roditelji koji su imali više dece u jednakoj meri podržavali svako dete na emocionalnom nivou, prvorođena deca ipak imala značajno bolje rezultate na ovim testiranjima već od najranijeg uzrasta.

 

Moguće je da ovome doprinosi i to što roditelji obično imaju manje vremena (i živaca) za aktivnosti koje pospešuju razvoj inteligencije, kao što su čitanje ili sviranje muzičkih instrumenata, sa drugim, trećim i svakim sledećim detetom. Surovo, ali istinito.

 

Psujete

Inteligentni ljudi češće i "sočnije" psuju, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Njujorku.

 

Tokom istraživanja, naučnici su od ispitanika tražili da ispišu ili izgovore što je moguće više reči iz određenih kategorija, recimo - opscenosti, životinje, biljke, reči koje počinju određenim slovom... Ispostavilo se da su oni koji su mogli u svakom trenutku da nabroje najviše reči iz svakodnevnog života ujedno i oni koji su psovke i ružne reči sipali "kao iz rukava".

 

Objašnjenje je vrlo jednostavno - što više psujete, bogatiji vam je vokabular, a to što baratate velikim fondom reči koje umete da upotrebite u odgovarajućem kontekstu je jedan od markera vašeg intelektualnog kapaciteta.

 

Vašoj mami je (bilo) muka od vas

Dok je bila u drugom stanju, i spremala se da vas donese na svet, to jest. Istraživanje sprovedeno u Torontu pokazalo je da su majke koje su patile od trudničkih mučnina rađale decu koja kasnije tokom života postižu bolje rezultate na testovima inteligencije.

 

Kakve to veze ima jedno s drugim? Jedno od mogućih objašnjenja je da su deca žena koje su tokom trudnoće patile od jutarnjih mučnina bila izložena višim nivoima hormona poput estradiola i prolaktina, što možda ima uticaja na intenzivniji razvoj mozga u fetalnom periodu, kažu naučnici.

 

Vi ste noćna ptica

Inteligentni ljudi ostaju budni do kasno u noć, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. Naučnici su pratili navike 20.000 adolescenata tokom osam godina, i ispostavilo se da su oni koji imaju viši koeficijent inteligencije mnogo češće "noćne ptice" od svojih manje bistrih vršnjaka.

 

Moguće je da je uzrok tome to što su osobe sa višim kognitivnim sposobnostima 'evoluirale' tako da mogu da upravljaju svojim prirodnim cirkardijarnim ritmom, praktično - da drže pod kontrolom svoj unutrašnji časovnik. Naši daleki preci nisu imali izbora nego da moću spavaju, ali inteligentan, moderan čovek evoluirao je dalje od toga, i usvojio nove navike, tako da može da funkcioniše bez problema i u noćnim satima, piše portal Prevention..

 

Ali, ako ste i vi među onima koji "žive" noću, imajte u vidu da je većini odraslih osoba ipak potrebno između sedam i osam sati sna tokom 24 sata.

 

Uživate u samoći

Ako mrzite kolektivne provode, gužvu i masovna okupljanja, to najverovatnije znači da ste natprosečno inteligentni. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji u kojem je učestvovalo 15.000 odraslih osoba pokazalo je da su oni sa višim koeficijentom inteligencije srećniji ukoliko ne žive u gusto naseljenim mestima.

 

Ispostavilo se, takođe, da takve osobe srećnima čini vreme koje provode nasamo, odnosno, da nemaju izraženu potrebu za društvom koja je uočljiva kod manje inteligentnih pojedinaca.

 

Ovaj introvertni doživljaj stvarnosti takođe ima veze sa evolucijom. Naši daleki preci živeli su u čvrsto povezanim plemenskim zajednicama, i socijalizacija je bila neophodna za preživljavanje. Visoko inteligentne jedinke evoluirale su tako da su prevazišle tu potrebu za porškom kolektiva, adaptirale su se, dakle, na brze promene okolnosti i okruženja, bez zavisnosti od jedinki iz okruženja.

 

Naginjete crnom humoru

Dešava vam se ponekad da ljudima oko vas nije smešno nešto od čega vama bukvalno krenu suze od smeha? Ili, još gore, da se uvrede zbog šale koju ste napravili? Takav, pomalo iščašen smisao za humor takođe je odlika visoko inteligentnih ljudi.

 

Stvar je u tome što crni humor zahteva malo više mentalnog angažovanja od uobičajenih šala. Da biste mogli da razumete i cenite crni humor, morate malo da uključite vijuge, o tome se radi, i zato u ovom tipu humora ljudi osrednje inteligencije uglavnom ne uživaju.

 

"Duvali" ste u mladosti

Odmah da se razumemo: nećete postati inteligentniji od pušenja marihuane. Ali, istraživanje sprovedeno na Univerzitetskom koledžu u Londonu tokom kojeg je praćeno više od 6.000 ispitanika koji su na početku istraživanja imali 11, a na kraju 20 godina, pokazalo je da su oni koji su u dvadesetim godinama bili akademski vrlo uspešni, u mlađim godinama povremeno eksperimentisali sa marihuanom i alkoholom. Ali, svima njima zajedničko je da su kasnije potpuno prestali da konzumiraju marihuanu.

 

Naučnici smatraju da je objašnjenje najverovatnije to što osobe sa višim kognitivnim sposobnostima generalno otvorenije za nova iskustva. Ovaj tip radoznalosti u mlađim adolescentskim godinama često vodi u lako eksperimentisanje sa marihuanom i alkoholom, ali ono što je karakteristično za ovakve osobe je da se sve završi - na mladalačkom eksperimentisanju.

 

Radni sto vam je u haosu

Nemojte da vas grize savest zbog papira i knjiga koje gomilate na radnom stolu, zbog ispijenih šolja kafe koje samo spuštate tu negde, zbog toga što u moru olovaka koje vam se vuku po fiokama jedva iskopate neku koja radi kad vam zatreba. Haotično okruženje zapravo vodi u kreativno raumišljanje, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Minesote. A kreativno razmišljanje pomaže vam da efikasnije rešavate probleme sa kojima se suočavate.

 

 

Izvor: Mondo

 

Ostavi komentar: