Naj Student - više od studiranja

  /  Saveti

Saveti › Ovo treba da znate o alergijama

Da li ste stvarno alergični na penicilin? Da li kijate i šmrcate zbog kućnog ljubimca? Koliko je buđ opasna? Evo šta kažu lekari.

 

Alergija

Foto: Pixabay

Mit: Kratkodlaki pas ili mačka neće izazvati alergiju.

Obično mislimo da postoje "hipoalergene" vrste kućnih ljubimaca, sa kojima mogu da žive i osobe koje pate od alergija. Ali, dr Nabel Faruk, profesor na Katedri za alergologiju i imunologiju Univerziteta u Ohaju kaže da "tako nešto ne postoji". "Ono što bi ljudi koji pate od alergija trebalo da znaju je da su oni zapravo alergični ne na dlaku, već na protein koji se nalazi u urinu, pljuvački, na koži životinje, tako da se širi svuda po kući jer se životinje, kao i ljudi - perutaju… I taj protein prisutan je bez obzira na dužinu dlake psa ili mačke", kaže dr Faruk. Ako imate kućnog ljubimca, a ispostavi se da ste alergični, najbolje je da ga držite napolju. Ako to nije izvodljivo, onda bi bar trebalo da se pobrinete da ga zadržite van spavaće sobe. Osim toga, pokušajte da ga sprečite da se mnogo valja po foteljama ili kauču, a u ovakvim slučajevima dobro je i da nabavite kvalitetan usisivač. Životinju bi trebalo da kupate jednom nedeljno, da biste smanjili perutanje.

 

Mit: Rastinje oko kuće će me upropastiti.

Nije uvek "krivo" drveće koje raste u blizini vaše kuće. "Ljudi često misle da je rastinje iz njihovog neposrednog okruženja 'okidač' za sezonske alergije", kaže dr Timoti Krejg sa Pen stejt univerziteta. "Ponekad čak iseku drveće iz dvorišta, ali čestice polena, zapravo, mogu da putuju kilometrima nošene vetrom." Velike su šanse da će vaši simptomi biti jednako snažni čak i ako se otarasite rastinja iz dvorišta. Ono što bi moglo da vam pomogne, je uzimanje antihistaminskih lekova, u dogovoru sa lekarom, kao i prilagođavanje uslovima koji vladaju u sezoni polena. Znači, ako patite od alergija, u sezoni izlazite napolje kad nije previše vetrovito, i tuširajte se čim uđete u kuću, da biste sprali čestice poleba sa sebe.

 

Mit: U kupatilu se skuplja opasna, toksična buđ.

O ovome može da se pročita svašta zastrašujuće. Ali, buđ koja se ponekad javlja u ćoškovima oko kade u kupatilu, nije baš "smrtonosna". Ta vrsta buđi je "lepljiva", tako da ne putuje kroz vazduh, pa samim tim ne možemo da je udahnemo. Ljudi mogu imati alergijsku reakciju na neke vrste buđi, ali simptomi su nalik onim koje izaziva alergija na životinje - oči svrbe, osoba kija… "Nema medicinskih dokaza za ozbiljnije reakcije", kaže dr Faruk.

 

Ako primetite crnu buđ u kupatilu, oribajte to mesto rastvorom varikine (1/4 šolje varikine na tri litre vode) i dobro isperite. I obavezno nosite rukavice dok to radite.

 

Mit: Imam astmu, ne mogu da vežbam.

Žalimo slučaj, ako imate astmu, niste alergični na vežbanje. "Fizička aktivnost zapravo pozitivno utiče na opšte zdravstveno stanje osoba koje pate od astme, a može čak i da umanji intenzitet alergijskih reakcija", kaže dr Krejg.

 

Ako vam tokom vežbanja procuri nos, proverite sa alergologom da li je potrebno da vam promeni terapiju.

 

Osim toga, važno je da se postepeno zagrevate pre nego što počnete da trenirate punom snagom, ali i da se "ohladite" pre nego što krenete kući, kao i da sve vreme pijuckate pomalo vode.

 

Simptomi astme se ponekad pogoršavaju tokom vežbanja jer se osoba ne zagreje dovoljno. Ako odmah počnete da vežbate iz sve snage, onda obično dišete na usta, što znači da hladan, suv vazduh ide direktno u pluća, a ako se to iznenada desi, može pokrenuti napad astme. Ako dišete na nos, vazduh je dok stigne do pluća već pomalo lažan i zagrejan, u tome je stvar.

 

Mit: Oduvek sam alergičan na penicilin.

Čak i ako ste kao dete imali alergijsku reakciju na penicilin, verovatno ste je do zrelih godina "prerasli". "Rekao bih da 80 do 90 odsto ljudi koji veruju da su alergični na penicilin zapravo nema taj problem", kaže dr Dejvid Rozenstrajh, načelnik Odeljenja za alergologiju i imunologiju Montefiori medicinskog centra. Penicilin je čest "prvi izbor" u lečenju bakterijskih infekcija grla, sinusa, kože… Alergijska reakcija može se javiti kao osip na koži, astmatični napad, oticanje kapaka, usana, lica ili jezika. "Ali, ako imate infekciju koja se najefikasnije tretira lekovima na bazi penicilina, a kao dete ste bili alergični, tražite da se obavi testiranje. Velika je veroavatnoća da u zrelim godinama više niste alergični", kaže dr Rozenstrajh, prenosi Reader's Digest.

 

 

Izvor: Mondo

 

Ostavi komentar: