/  Saveti

Saveti › Početna pozicija? Nema šanse – ja imam fakultet!

Poslednja godina faksa i godina nakon završetka studija su najstresnije godine u životima većine nas. Tu poćinje da nas trese ono „Čoveče, pa ja sad treba da počnem da radim, da stvaram svoj hleb… Kako ću sad to!?“.

 

Posao

Foto: Pixabay

Da li vam sledeća situacija zvuči poznato?

 

„Studentski dani su u smiraju. Lepo je bilo ali vreme je da se zaposlim, počnem da gradim karijeru. Pregledam oglase za posao i nailazim na različite radne pozicije. Šef računovodstva, Glavni inženjer na projektu, Regionalni menadžer prodaje… Ooo da!!! Zato sam išao na fakultet. To hoću da radim. Prijaviću se!

A potom ugledam oglase poput Administrativni radnik, Inženjer-pripravnik, Prodavac na terenu-Komercijalista… Pa nisam valjda 5 godina giljao na faksu da bih to radio ceo život.“

 

Obe ove tvrdnje su potpuno tačne.

 

Većina nas sanja neku rukovodeću poziciju u svojoj kancelariji sa pogledom na grad sa 15. sprata korporativne zgrade. Upravo ova slika je mene vodila kroz teške fakultetske obaveze i dala mi snagu u onim kritičnim momentima kada bih prihvatio BILO ŠTA drugo da radim, samo da ne moram da učim. Ali retki su oni kojima će se posrećiti da se odmah iz amfiteatra presele u udobnu kožnu fotelju. Uglavnom je to ipak malo duži, trnovitiji put.

 

A odakle kreće taj put? Pa upravo od pozicija za koje se bojimo da smo „prekvalifikovani“.

 

Mnogi danas uspešni ljudi su prošli upravo ovom stazom, korak po korak. Počeli su na nekoj od pozicija koje nama, svršenim akademskim građanima, deluju ispod časti. A da li je to stvarno tako?

 

Da li je prihvatanje neke pozicije za koju možda ne treba završen fakultet ustvari gubljenje vremena ili prvi stepenik ka karijeri iz snova?

Pre donošenja odluke da li da konkurišeš na jedno takvo radno mesto treba sagledati to iz nekoliko uglova i odgovoriti na sledeća pitanja…

  • Da li je ta pozicija u skladu sa onim za šta sam učio ili čime bih želeo da se bavim u budućnosti?
  • Da li ću imati mogućnost za učenje i sticanje novih znanja?
  • Da li ću imati prostora za lični i profesionalni razvoj?
  • Da li ću moći tu hirearhijski da napredujem?
  • Da li je to firma u kojoj sebe vidim u dužem roku?
  • Da li su mi u redu finansijski uslovi koje mogu da očekujem na takvoj poziciji?

 

Ako je odgovor na većinu ovih pitanja pozitivan, odnosno:

  • U pitanju je „posao u struci“ odnosno branši koja me zanima,
  • Omogućiće mi neke obuke i sticanje praktičnog iskustva u oblasti koja me zanima,
  • Dobiću unapređenje u slučaju da se dobro pokažem,
  • Firma je na dobrom glasu i nemam baš ništa protiv da radim tu i
  • Na kraju – mogu da „preživim“ sa platom koju ću imati,

 

Onda je to posao o kome svakako vredi razmisliti.

 

A šta ja imam od takvog radnog mesta?

 

Radna mesta koja zadovoljavaju naše ambicije uglavnom zahtevaju prethodno radno iskustvo, dokazivanje na nižim pozicijama, razna znanja koja se teško stiču na fakultetu. To i fakultetsku diplomu. Diplomu već imaš, ostaje još „samo“ ova prva stvar. E to je ono što ti je motiv da konkurišeš na poziciju Komercijaliste. Pre nekih 5 godina, bio sam pri kraju Master studija na Ekonomskom fakultetu. Drugar je počinjao da radi kao Prodajni savetnik za životna osiguranja i pozove on mene. Kaže skuplja tim ljudi koji bi radili sa njim pa da vidi da li sam za.

 

Prva mi je pomisao iskreno bila „Ma gde ću bre prodavati osiguranje!?“. Ali onda sam popričao sa ljudima malo mudrijim od sebe (hvala ti mama) i skontao… Neću ja to raditi do kraja života. Samo dok ne nađem nešto bolje. A da li će mi to pomoći da pronađem nešto bolje? E tu su uletela ona pitanja.

 

Da li je to nešto što me zanima i u skladu je sa onim što sam učio na faksu? – Pa onako.

 

Da li ću naučiti nešto? – Apsolutno, ima baš dobrih obuka koje nudi poslodavac iz raznih oblasti, ne samo osiguranja i prodaje.

 

Da li mogu da napredujem? – Ako se pokažem i budem imao dobre rezultate, hoću!

 

Kakva je to kompanija? – Poznata kompanija, ’ladno bih napisao u biografiji da sam radio tamo.

 

Plata? – Zavisi od učinka, ali i dalje živim sa svojima pa mogu da podnesem takav „rizik“.

 

I eto. Tako sam ja počeo da prodajem osiguranje. Zarađivao sam ok, tu i tamo. Voleo sam neke aspekte tog posla, neke bogami i nisam. A da li sam nešto naučio, stekao iskustva i znanja? Svakako!

 

I par godina kasnije, vidim ja oglas na sajtu Poslovi.infostud. Upravo ovaj sajt traži Prodajnog savetnika. Čitam uslove konkursa i samo čekiram, ovo znam, ovo sam radio, ovo sam naučio… I gle čuda, većina tih kvačica je upravo na osnovu mog rada u prodaji osiguranja. Pozovu me na razgovor, pa još jedan i eto mene tu gde jesam već skoro dve godine. I mogu vam reći, baš mi je lepo!

 

Pričao sam posle nekih 6 meseci na novom radnom mestu sa svojom koordinatorkom o tome zašto su se odlučili baš sa mene. Nisam se mnogo iznenadio što se, i pored mog sigurnog nastupa na intervjuu, dobrog poznavanja engleskog, diplome mastera ekonomije…ipak na prvom mestu razloga našlo prethodno iskustvo.

 

Početna pozicija – Staza trnja ili staza orhideja?

I jedno i drugo. Ustvari, to je staza trnja koja vodi ka stazi orhideja.

 

Ponuda za posao ispod tvojih kvalifikacija moze na prvu loptu izgledati prilično obeshrabrujuće. Međutim ako je shvatiš kao početak građenja svoje karijere i priliku za učenje, usavršavanje i građenje mreže kontakata, perspektiva može da ti se prilično promeni.

 

Fakultetska diploma može jednog dana da ti otškrine vrata tvog posla iz snova, ali radno iskustvo je ono što će ta vrata širom da otvori.

 

 

 

Izvor: poslovi.infostud.com

Ostavi komentar: