/  Saveti

Saveti › Studenti, poslušajte ove savete i postaćete uspešani programeri!

Saveti u nastavku se odnose na sve, bilo da želite da postanete programer ili softverski inženjer.

 

 

„Stalno vežbajte. Uvek se držite prakse, nikad testiranja – ako sudite o uspehu po tome koliko vam je vremena potrebno da napišete ili ispravite nešto, ili koliko „bugova“ ste stvorili, samo ćete sebi stvoriti nepotreban stres. A uz to ćete otežati rad i učenje“, savetuje Martin Majklsen, softverski inženjer, asistent na „California Institute of Technology“ i jedan od stručnih saradnika platforme Quora.

 

Ovaj savet se odnosi na sve, bilo da želite da postanete programer ili softverski inženjer. Majklsen nudi nekoliko korisnih saveta koji vam mogu pomoći da brže i lakše postanete uspešni u programerskom svetu.

 

Savladajte više programskih jezika

 

Odaberite prave alate za posao na osnovu ciljeva projekta, a ne ličnog iskustva. Na primer, Python vam olakšava da brže pišete kod, ali otežava optimizaciju performansi ili memorije. C programski jezici vam pomažu da lako shvatite ono što se događa u sistemu, ali rad u njima zahteva pisanje dužeg koda, koji će se možda teže razumeti kasnije.

 

Ako znate da radite u Python-u, ali ne u C programskim jezicima, a potreban vam je kôd koji će postizati brzinu i efikasnost memorije, onda je bolje da uložite dodatno vreme kako biste naučili C nego da pokušavate da rešite problem sa performansama i memorijom u Pythonu. Učenje raznih programskih jezika će vam pomoći da mislite na različite načine prilikom pisanja koda, a tako ćete i lakše moći da predvidite potencijalne probleme i time uštedite vreme.

 

Ne provodite mnogo vremena u planiranju

 

Provedite neko vreme u planiranju svojih projekata, ali ne previše. Prilikom pokretanja projekta, ja uvek prvo polazim od opštih ideja, kao na primer koje će komponente biti potrebne da sistem radi. Ali ne trošim previše vremena na razlaganje na potkomponente. Ponekad može biti čak i efikasnije ako prvi put napišete neku komponentu na „loš“ način i ispravite je kasnije. Tako ćete učiti na sopstvenim greškama, uvidećete šta se i zašto ne uklapa, a to će vam pomoći da poboljšate svoje veštine u pisanju kodova.

 

Ako provedete previše vremena planirajući, možete da izgubite dosta, jer u projektima, stvari ionako retko idu onako kako ste planirali. Zato je važno da umete da ocenite šta je „dovoljno“, odnosno, kada bi trebalo da prestanete da planirate i počnete da pišete kod.

 

Koristite debugger-e

 

Nemojte da se bojite „debuggera“. Programi za uklanjanje grešaka ponekad mogu da deluju zastrašujuće na prvi pogled, ali oni su zapravo vrlo korisni jer štede vreme. Uz to, prilično je jednostavno naučiti njihove osnove. Možete ispravljati različite vrste problema koristeći samo komande kao što su: break, run, next, and print. Debuggeri daju napredne funkcije, kao što su pokretanje programa korak po korak (single-stepping), zaustavljanje ili pauziranje izvođenja programa na takozvanom „breakpointu“ tokom određenih zbivanja, a neki čak pružaju i mogućnost menjanja programa u toku izvođenja. Korisni su i za testiranje performansi programa.

 

Postavljajte prava pitanja

 

Kad sprovodite određeni deo projekta, ne razmišljajte samo o načinu na koji bi trebalo da funkcioniše, već i šta radi kada se dogodi nešto neočekivano. Šta ako neka od datoteka podataka koje su potrebne za program ne postoje, ili su pogrešne vrste ili veličine? Da li funkcija radi ako je jedan od parametara negativan?

 

Da biste umeli da proverite takve stvari potrebno vam je određeno iskustvo i vežba. Ne očekujte da vam odmah sve bude jasno i ne očajavajte ako pravite greške. Nakon što napravite nekoliko grešaka u rešavanju određenog problema, znaćete koja su to pitanja koja treba da postavite u proveri, u budućnosti.

 

Zbog toga je važno da uvek vežbate i radite na što više praktičnih zadataka. Napišite više programa, koristite više alata, pravite slobodno i više bugova, ali ih onda istražite, popravite, i naučite nešto iz toga. Ako želite da savladate programiranje brzo i pravilno, onda je učenje kroz praksu, najbolji način.

 

Preuzeto sa sajta www.telegraf.rs

Ostavi komentar:


Sajt NajStudent.com koristi Cookie-je (kolačiće) da bi obezbedio dobro korisničko iskustvo, prikazao personalizovan sadržaj i reklame, i omogućio druge funkcionalnosti koje sajt ne bi mogao da obezebdi bez cookie-ja (kolačića). Daljim korišćenjem sajta prihvatate Cookie-je (kolačiće). Saznajte više o Cookie-ju (kolačićima) ovde.