Desanka Maksimović: 115 godina od rođenja

Desanka MaksimovićVRNJAČKA BANJA - Od 16. maja 1898. godine, dana u kojem je rođena velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović, danas se navršava tačno 115 godina.

Povodom te godišnjice u Vrnjačkoj Banji, od ove godine svakog 16. maja na njen dan rođenja biće organizovana manifestacija "Na Desankin dan".

 

Maksimovićeva je rođena u Rabrovici kod Valjeva, detinjstvo je provela u Brankovini, gde je njen otac bio seoski učitelj. Gimnaziju je završila u Valjevu, a studije svetske književnosti i istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

 

Posle fakulteta jednu školsku godinu je bila profesor Učiteljske škole u Dubrovniku, a predavala je i u gimnazijama u Obrenovcu i Beogradu. U Prvoj ženskoj gimnaziji (sada Peta beogradska gimnazija), gde je najčešće predavala francuski, penzionisana je najpre ratne 1943. i konačno 1953. godine.

 

Od 1959. je bila dopisni a od 1965. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

Vrhunac njenog pesničkog stvaralastva je zbirka "Tražim pomilovanje". Najčešći motivi su ljubav, mladost i vedrina, strahovi i sumnje.

Pesma "Krvava bajka", u kojoj je opevana tragedija đaka kragujevačke gimnazije, spada među najpotresnija svedočenja o zločinima u Drugom svetskom ratu.

 

Objavila je oko 50 zbirki pesama, pisala je i priče, za decu i odrasle. Prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu "Misao".

 

Njene zbirke pesama su "Vrt detinjstva", "Zeleni vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavičaj" i "Zarobljenik snova" i druge.

Zbirke pesama za najmlađe i mlade su "Zlatni leptir", "Reka pomoćnica", "Vetrova uspavanka", "Prolećni sastanak", "Čudo u polju", "Sunčevi podanici", "Pisma iz šume", "Patuljkova tajna" i "Ako je verovati mojoj baki".

 

Objavila je priče "Ludilo srca", dva romana, zbirku bajki, putopis "Snimci iz Švajcarske", dramu "Sibinjanke".

 

Maksimović je prevodila poeziju sa francuskog, ruskog, slovenačkog, bugarskog i drugih jezika.

 

Njene pesme su prevođene na više jezika, nagrađene su Vukovom nagradom, Njegoševom nagradom, dva puta Zmajevom nagradom i mnogim drugim.

 

Preminula je 11. februara 1993. godine, a zimus su se navršile su dve decenije od njene smrti. Vlada Srbije je 2013. godinu proglasila godinom Desanke Maksimović tokom koje se održavaju različite manifestacije, a planirano je i da bude izdata poštanska marka, kao i zlatnik i srebrnjak s njenim likom.

 

Nekoliko dana posle smrti pesnikinje, Vlada Srbije je donela odluku o osnivanju Zadužbine Desanke Maksimović. Iduće godine ustanovljena je književna nagrada "Desanka Maksimović".

 

Spomenik Desanki Maksimović u Valjevu podignut joj je još za života, što nije odobravala.

 

Spomenik u Beogradu, u Tašmajdanskom parku, otkriven je u leto 2007. godine.

 

Filmski scenarista i književnik Miloš Parametić je pre više od godinu dana završio scenario za film o Desanki Maksimović, pod nazivom "Tražim pomilovanje ili velika tajna", a reditelj bi trebalo da bude Milorad Milinković.


Konkuriši na praksu