Fakultete čeka oštra selekcija, oni koji ostanu “ispod crte” gube akreditaciju

Ponude privatnih i državnih ustanova moraju da se ujednače.

 

Studenti

Foto: Pixabay

U poslednjih godinu dana akreditovano je 25 visokoškolskih ustanova, a devet je dobilo akt upozorenja. Akreditovano je i 188 studijskih programa, 17 je odbijeno i izdato je 58 akata upozorenja, što znači da imaju šansu da poprave otkrivene nedostatke.

 

Jelena Kočović, direktorka Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) kaže za "Novosti" da je davanjem ovih akreditacija ubrzan proces akreditovanja visokoškolskih ustanova koji je bio u zastoju. Komentarišući žalbe pojedinih fakulteta da je akreditivanje veoma spor, komplikovan i skup posao, naša sagovornica kaže da je NAT kao pravni sledbenik nekadašnje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta nasledio više od 380 nerešenih predmeta, a pristizali su i novi.

 

- Pritisak starih predmeta koje je trebalo rešiti, kao i prelazak na petočlane recenzentske komisije umesto tročlanih kako je bilo pre toga, iziskivali su mnogo veću logističku podršku i efikasniji rad Komisije za akreditaciju, kao stručnog organa NAT - kaže Jelena Kočović. - Izborom novog predsednika KAPK i kadrovskim pojačanjem službe značajno je povećana efikasnost rada NAT a samim tim i brzina rešavanja predmeta. NAT je obezbedio novi softver koji je veoma kompleksan i čije korišćenje znatno olakšava posao recenzentima. Planiramo da od sledeće godine obezbedimo onlajn predaju dokumentacije što će u velikoj meri doprineti značajnom smanjenju papirologije.

 

Da bi ustanova prošla akreditaciju, objašnjava naša sagovornica, mora da ispuni sve standarde.

 

- Cilj NAT je podizanje, a ne snižavanje kvaliteta u visokom obrazovanju. Treba da postoje samo one ustanove koje ispunjavaju sve uslove, da bi iza diploma stajalo znanje - napominje Jelena Kočović. - Svedoci smo postojanja velikih razlika u nivou znanja stručnjaka koji se školuju na različitim fakultetima u istoj oblasti, a pre svega u oblasti društvenih nauka. Naš cilj je brisanje tih razlika uskraćivanjem akreditacije onima koji ne ispunjavaju standarde, a što će rezultirati obezbeđenjem kvaliteta u visokom obrazovanju. Suština treba da bude sticanje diploma koje verifikuju znanje. Stoga NAT u postupku akreditacije insistira na poštovanju propisanih uslova i standarda, koji su usklađeni sa evropskim. Jedino na taj način možemo sprečiti urušavanje sistema visokog obrazovanja u Srbiji.

 

Niže cene ugrozile bi rad

Komentarišući to što se fakulteti žale na veoma visoke cene akreditacija, Jelena Kočović kaže da je NAT nezavisno telo i da se samo finansira:

- Naknade su određene u skladu sa troškovima koji treba da se pokriju - naknade recenzentima, članovima KAPK i UO i zaposlenima, kao i nabavka opreme. Naknade su realne i kada bi se smanjile, to bi ugrozilo opstanak NAT.

 

 


Konkuriši na praksu