Istraživanje: Blizu 40 odsto studenata probalo neku drogu

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i trgovine drogama, koji se obeležava 26. juna, Specijalna bolnica “Vita”, iz Novog Sada, tradicionalno je sprovela istraživanje o stavovima, izloženosti i informisanosti mladih o zloupotrebi droga, a sve u cilju podizanja nivoa svesti o ovom problemu, i ukazivanja na neophodnost kontinuiranog preventivnog rada sa mladima.

 

Istraživanje: Blizu 40 odsto studenata probalo neku drogu

Foto: Pixabay

Ovoga puta, u fokusu anonimne ankete, je bila studentska populacija, ukupno 439 ispitanika, sa Beogradskog, Novosadskog, Niškog, Kragujevačkog, Subotičkog i Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prosečne strarosti 23 godine.  S obzirom na prethodna istraživanja bolnice “Vita”, rađenih na opštem uzorku mladih od 15 do 30 godina i uzorku srednjoškolaca uzrasta 15 do 18 godina, cilj je bio da se ovakavim odabirom  uzorka dopuni i zaokruži ovaj niz istraživanja na temu zloupotrebe droga kod mladih.

 

Dobijeni rezultati govore u prilog tome da je i u studentskoj populaciji prisutan visok nivo dostupnosti i izloženosti drogama u neposrednom okruženju. Tako čak 74% studenata izjavljuje da poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 % ispitanih studenata je bilo direktno ponuđeno nekom drogom (najčešće marihuanom), dok skoro polovina njih (oko 49%) zna gde i od koga mogu da nabave droge.

 

Takođe, ispitanici su pokazali smanjenu distancu prema drogama i značajan nivo rizičnog ponašanja kroz potvdu čak 38,6 % njih da je imalo iskustvo sa nekom od droga. Ovaj procenat iskustva sa drogama uzorka iz studentske populacije prevazilazi rezultate dobijene na uzorku opšte populacije mladih od 15-30 godina, koje je na nivou oko 28%.

 

Da li je opravdano deliti droge na "lake" i "teške"?

O smanjenoj distanci prema drogama i relativizaciji rizika od njene zloupotrebe, pored ovog visokog procenta iskustva u konzumiranju, govori i značajno prisustvo tipicnih predrasuda i zabluda o samim drogama, posebno vidljivo kroz pogrešno uverenje da je opravdano deliti droge na “ lake” i “teške”, koju podržava 73,2% ispitanih, kao i rizično razmišljanje da je drogu moguće kontrolisano i povremeno uzimati, bez većih posledica, koje potvrđuje oko polovina ispitanih.

 

Dakle, rezultati iz navedenog uzorka ukazuju na to da studentska populacija deli rizike okruženja sa svojom generacijom (izloženost drogama, dostupnost i ponuda droge…), ali i da pokazuju nešto veći nivo predrasuda i zabluda o samim drogama, što smanjuje distancu prema njima i relativizuje rizike.

 

Ovakva pozicija ih po dobijenim rezultatima vodi i u rizičnije oblike ponašanja, odnosno veći procenat iskustva sa drogama. To je posebno izraženo kod momaka  gde 42,7% njih prijavljuje iskustvo sa drogama, pri čemu čak 1/3 njih koji su potvrdili iskustvo sa narkoticima to upražnjava redovno, tj. vikendom ili više puta nedeljno.

 

Razlike u pozicijama su vidljive i ako bi ove rezultate doveli u vezu sa prošlogodišnjim istraživanjem na prosečno 6 godina mlađem uzorku srednjoškolaca, gde je drogu probalo oko 16,5 % ispitanih, naspram 38,6 % ili gde je kod 57% ispitanih srednjoškolaca prisutna zabluda o postojanju “lakih” i “teških” droga, prema čak 73,2 % studenata, kao i zabluda da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez većih posledica koja je dominantnija kod uzorka studenstke populacije za 10-tak procenata.

 

Devojke su opreznije

Takođe, kao i u ostalim uzorcima, tako i kod studentske populacije devojke pokazuju nešto više opreza u stavovima, manje su izložene rizicima i nešto odgovornije u ponašanju u odnosu na mladiće, ali i dalje dele veći deo rizika sa njima.

 

Pa je tako, na primer, predrasuda o podeli na “lake i teške” droge prisutna  kod 70% devojaka, odnosno 76% momaka, predrasuda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge je prisutna kod 45% devojaka, naspram 54% kod mladića , dok je sa drogom direktno ponuđeno 55,7 % devojaka, i čak 71,3 % momaka. Iskustvo sa drogom  je imalo 34,4 % devojaka, naspram 42,7 % momaka.

 

 

Izvor: Danas

 


Konkuriši na praksu