Istraživanje studenata FPN: Zastupljenost žena na značajnim društvenim položajima u Srbiji

Studentkinje i studenti druge godine Fakulteta političkih nauka u Beogradu su na predmetu Metodologija politikoloških istraživanja sa statistikom, tokom aprila ove godine sproveli su istraživanje na temu Zastupljenost žena na značajnim društvenim položajima u Srbiji.

 

Anketa

Foto: Pixabay

U popunjavanju upitnika je učestvovalo ukupno 710 punoletnih građanki i građana svih generacija iz Republike Srbije. Upitnik je dizajniran tako da ispita stavove ispitanika na temu zastupljenosti žena, da se sazna kakvi su stavovi po pitanju učestvovanja i prava žena u svakodnevnom životu, ali i da se sazna kako razmišljaju muškarci, a kako žene o ovim temama. Takođe, jedan od ciljeva ovog istraživanja je bilo ispitivanje statusa i položaja žene, odnosno koliko su žena uspele da ostvare ravnopravnost sa muškarcima.

 

U cilju jasnije slike koja postoji u Republici Srbiji na ove teme, odlučili smo da dobijene podatke razmotrimo razdvojeno kako bismo saznali da li postoje razlike među polovima na postavljena pitanja. Prva grupa pitanja odnosila se na opšta pitanja o samim ispitanicama i o njihovom polu, godinama, sredini iz koje dolaze, obrazovanju i drugome.

 

Koliko je zadovoljstvo trenutnom finansijskom situacijom?

Na pitanje koliko ste zadovoljni svojom finansijskom situacijom - 33% ispitanika je odgovorilo da je potpuno zadovoljno svojom finansijskom situacijom, a nešto manji procenat - 27% njih izjasnilo se da je uglavnom zadovoljno. I žene su u istom procentu istakle ove odgovore. Internet novine i portali su najčešći vid informisanja o dnevnim dešavanjima kod mušakara sa čak 49,8%, a zatim slede društvene mreže sa 20,4% i televizija sa 16,4%. Isti redosled po pitanju prioriteta u informisanju je i kod ženskih ispitanika, jer 32,2% njih je reklo da se informiše preko interneta, portala i novina, dok je informisanje preko društvenih mreža zastupljenije nego informisanje preko televizije, 27,6% naspram 27,2%.

 

Više od polovine ispitanika 51,6% smatra da je ravnopravnost polova uglavnom ostvarena, a zatim sledi mišljenje od 36,9% ispitanika da uglavnom nije ostvarena. Kod žena smo došli do zaključka da 54% žena smatra da ravnopravnost u pogledu ravnomernog učestvovanja u obavljanju kako privatnih tako i javnih poslova između muskaraca i žena uglavnom nije ostvarena, dok bi se 38,8% složilo oko toga da je ravnopravnost uglavnom postignuta. Te ovde primećujemo da se stavovi dva pola mimoilaze.

 

Stručna kvalifikovanost ima presudnu logu

Muškarci smatraju da se prilikom zapošljavanja žena u Srbiji stručna kvalifikovanost ceni i da ima uglavnom presudnu ulogu, to je stav 55,6% ispitanih. Žene su sa ovim stavom saglasne i one ističu da je značaj njihove kvalifikovanosti dobio na značaju prilikom zapošljavanja. Što se tiče radnog iskustva, 50,2% muškaraca je saglasno da radno iskustvo uglavnom ima ulogu prilikom zapošljavanja, dok još 25,3% njih smatra da je ta uloga veoma velika. Ženski ispitanici su skoro identično odgovorili, jer je njih oko 50% reklo da smatra da radno iskustvo uglavnom ima uticaj na zapošljavanje žena.

 

Prilikom zapošljavanja u Srbiji, 38% ispitanika smatra da izgled uglavnom ima presudnu ulogu, dok još 26% njih smatra da ima veoma bitnu ulogu. Ženski ispitanici su saglasni sa muškarcima po ovom pitanju, a u ovim odgovorima je i brojniji, jer 46,6% žena ističe da uglavnom ima presednu ulogu, a još 28,9% smatra da izgled ima veoma bitnu ulogu pri zapošljavanju žena. Kada govorimo o ulozi bračnog statusa prilikom zapošljavanja žena u Srbiji, 43,6% muškaraca zastupa stav da bračni status uglavnom nema bitnu ulogu. Sa druge strane, 26,2% muškaraca smatra da bračni status ima važnu ulogu. Što se tiče uloge bračnog statusa najviše ženskih ispitanika smatra da bračni status uglavnom nema presudnu ulogu prilikom zapošljavanja žena - 35%, a još 12% smatra da uopšte nema. Te ovde primećujemo saglasnost dva pola po pitanju uticaja bračnog statusa. Odgovorima na pitanje koje se odnosilo na presudnu ulogu prilikom zapošljavanja žena došlo se do rezultata da 33% ispitanika ima mišljenje da roditeljski status uglavnom ima presudnu ulogu. A dame su se saglasile sa ovim stavom sa ukupnim brojem odgovora od čak 60%.

 

Da li poslodavci poštuju Zakon o ravnopravnosti polova?

Istraživanjem je obuhvaćeno i mišljenje ispitanika o tome u kojoj meri poslodavci poštuju Zakon o ravnopravnosti polova. Muškarci su u 42.7% izjavili da se uglavnom poštuju odredbe Zakona. Žene su saglasne s muškarcima i približno u istom procentu odgovorile - 40,4%. Na pitanje ko u Srbiji dozivljava češće mobing, podaci po mišljenju muškaraca pokazuju da više od 50% doživljavaju žene, dok se svega 6,7% odnosi na muškarce. Ženski ispitanici su saglasni sa ovim stavom, smatrajući da su one te koje su češće podvrgnute mobingu na poslu.

 

Kada su u pitanju muško-ženska uloga u porodici, 35% muškaraca smatra da nema razlike i da uopšte ne bi trebalo da je bude. U nešto većem procentu - 56.8% ženskih ispitanika misli da uopšte nema razlike u obavljanju poslova između dva pola. Da li je muškarac taj koji mora da zarađuje i prehranjuje porodicu, mišljenja kod muškaraca su podeljena. Naime, 33% odgovorilo je da je bitno da je muškarac taj koji svojim prihodima prehranjuje porodicu, dok preko 25% smatra da uglavnom ili uopšte nije bitno da li muškarac vise zarađuje i više brine o porodici. Skoro polovina žena - 48.2% ispitanih smatra da muškarac uopšte nije taj koji bi morao zarađivati i prehranjivati porodicu.

 

U istraživanju smo pitali i da li se menjaju uloge muškarca-žene, kada žena počne više da zarađuje od muškarca. Polovina ispitanika čak 51% odgovorilo je negativno da se ništa ne menja. U nešto malo većem procentu su i žene saglasne s ovom tvrdnjom, njih 54.8%. Na pitanje da li i žene i muš̌karci treba ravnopravmo da učestvuju u č̌uvanju dece i obavljanju kućnih poslova podaci pokazuju da je 40,3% muškaraca u potpunosti saglasno, dok 31,5% smatra da u većini poslova treba da budu ravnopravni. Žene u preko 50% smatraju da ravnopravnost po ovom pitanju postoji u veoma velikoj meri.

 

Ko u domaćinstvu obavlja kućne poslove?

Ko u domaćinstvu obavlja kućne poslove, podaci pokazuju da po mišljenju muškaraca 36,9% obavljaju podjednako majka i otac. Ženski ispitanici smatraju da te poslove rade pretežno majke 47,8%. Na pitanje da li u nestašici posla muškarci treba da imaju prednost pri zapošljavanju u odnosu na žene, 46,2% ispitanika je odgovorilo da uopšte nije saglasno s ovim mišljenjem. Rezultati pokazuju da većina žena, takođe nije slaglasna s ovim stavom čak njih 68,9%. Da li muškarci mogu mnogo više i bolje da rade, pa je zato i logičnije da su bolje plaćeni, 36% ispitanika je odgovorilo da uopšte nije saglasno s tim, a još 42% njih uglavnom nije saglasno. Kod žena odgovori uopšte nisam saglasna i uglavnom nisam saglasna iznose skoro 95%.

 

Na tavrdnju da ne veruju ženama policajcima, a da su muškarci mnogo snažniji i bolji policajci, muški ispitanici su odabrali najviše opciju uopšte nisam saglasan, tj. njih 47,6% i to je dokaz da ne postoji predrasuda među ljudima da su muškarci bolji policajci od žena. Za oko 20% više nego kod muškaraca, saglasne su i žene, tačnije njih 68,5%. Kao rezultat sprovedenog istraživanja dolazimo do podataka da se 55% ispitanika uopšte nije saglasno s tim da koliko god lično verovali u jednakost polova pre bi zaposlio muškarca u svojoj firmi, dok skoro ¾ ženskih ispitanika takođe uopšte nije saglasno s ovom tvrdnjom. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da najveći procenat ispitanika 39% uopšte nije saglasan s tim da su u celini muškarci bolji političari od žena, dok 36% njih uglavnom nije saglasno. Kod žena 62,7% ispitanih uopšte nije saglasno s time, dok uglavnom nije saglasno njih 24,5%.

 

Na pitanje da li biste glasali za ženu na izborima za predsednika većina muškaraca su izneli stav da bi glasali što u procentu iznosi 84% ispitanika. Kod žena je taj procenat blizu maksimumu i iznosi 94%. Na vodećim pozicijama potrebno nam je više muškaraca ili žena? Muški ispitinici su u većini odgovorili da su neutralni, tačnije njih 77,3%. Na isto pitanje kod žena ističe se isti odgovor, samo u nešto manjem procetnu, kod žena je ukupno njih 59% za neutralni odgovor. Muškarci u 40% su uglavnom saglasni sa tvrdnjom da ženama nije pruženo dovoljno prilika da pokažu svoje sposobnosti za rad na izvršnim pozicijama. Ženski ispitanici su u nešto većem procentu saglasni sa ovom konstantacijom – njih 47%.

 

Zaključak

U ovom istraživanju težili smo ka tome da prikupimo informacije i stvorimo uvid o stavovima građana na temu koja je u vezi sa zastupljenosti žena na značajnim društvenim položajima u Srbiji.

 

Neke od prikupljenih informacija nam govore da ako pitamo muškarce, bitnu ulogu prilikom zapošljavanja žena igraju stručna kvalifikacija i radno iskustvo, fizički izgled, kao i bračni i roditeljski status. Takođe, ako govorimo o mobingu, većina smatra da su žene podložnije istom u većoj meri u odnosu na muškarce. Među ispitanicima vlada mišljenje da ženama nije pruženo dovoljno prilika da pokažu svoje umeće i sposobnosti na liderskim pozicijama i da je upravo to razlog veće zastupljenosti muškaraca na istim.

 

Međutim, postoje i podaci koji nam govore o tome da zapravo nisu žene te koje su stigmatizovane u pojedinim oblastima, već da su to muškarci. Ženama pripadaju uloge u obavljaju mnogih poslova, dok muškarcima ostaje da se bave nekim takoreći fizički težim poslovima pa samim tim oni u pojednim temama postaju ugroženija grupa, nasuprot ženama.

 

Naime, ovim istraživanjem smo došli do konkretnih podataka koji zapravo ne pokazuju toliko loše rezultate. Činjenica je da na mnogim segmentima mora da se radi, menja i unapređuje uloga i položaj žena, kako bi se postigla totalna ravnopravnost. To je ono na čemu treba raditi u narednom period i ka čemu treba težiti kako bismo postigli da nam društvo bude ravnopravno.

 

 


Konkuriši na praksu