Novo pismo dekanu Geografskog fakulteta u Beogradu

Poštovani gospodine Filipoviću,

 

Iako sam u penziji, prezauzet sam raznim radnim obavezama i zato, pišući Vam prethodno pismo (koje sam poslao i na Vašu ličnu i-mejl adresu), nisam stigao da na internetu pažljivije pročitam tekstove o profesorki Mili Pavlović - gledao sam, pretežno, samo naslove. Ali, kasnije, podstaknut nekim komentarima, rešio sam ne samo da te tekstove pročitam već i da dođem do udžbenika dr Mile Pavlović, da ih pažljivo pregledam i da ih prikažem u medijima, eventualno i u nekom stručnom časopisu. Džabe sam potrošio vreme pozivajući telefonom mnogobrojne knjižare, Zavod za udžbenike itd – niko nije znao ni ko je Mila Pavlović ni koji su njeni udžbenici. To me je zbunilo i otvorio sam veb-sajt Geografskog fakulteta u Beogradu na kojem nisam mogao da doznam ni broj telefona fakulteta na kojem ste dekan.

 

(Zašto? Zvog čega nigde nije naveden broj telefona, da li je ova ustanova konspirativna ili je javna?) Kada sam, napokon, preko 988, doznao broj telefona, javio mi se prilično neljubazan muški glas i odgovorio da su udžbenici profesorke Pavlović odavno rasprodati i da mogu da se dobiju isključivo od nje. Zaprepastio sam se, ali dalje nisam hteo da pitam: znači li to da profesorka ima neku zalihu naštampanih udžbenika koje studentima prodaje „na crno"?

 

Odakle novi studenti uče ako udžbenika nema? Pitanja su mi se samo rojila i umnožavala, a odgovore sam postepeno dobijao, posredno, preko tekstova sa interneta. Evo jednog koji doslovno prenosim:

(Forum B92) : "Prof. Pavlović sebe nije udostojila da za sve ove godine napiše normalan udžbenik za spremanje ovog ispita, poslednje izdanje je iz 1991. godine sa tadašnjim podacima, koje profesorka traži da se znaju napamet, a podaci su: koliko procenata oranica ima u opštini Zrenjanin, koliko je bicikala uništeno prilikom bombardovanja Beograda, koliko stabala kajsija ima Šumadija 1991. godine i sl. A da ne govorim o tome da tačan odgovor u jednom ispitnom roku ne mora biti tačan i u sledećem. Što se pedagođkog pristupa tiče, ona je poseban slučaj, prisustvovala sam situaciji kada dečku koji sedi ispred nje i odgovara, koji nosi naočare i pokušava da nešto pronadje na karti ona govori kako je ćorav i da li su mu potrebne naočare, tokom ispita u jednoj ruci drži mobilni telefon, u drugoj fiksni koji non-stop zvrckaju..."

 

Dakle, gospodine Filipoviću, dekan ste fakulteta na kojem jedna profesorka 22 godine nije u stanju da napiše nove udžbenike, ali zato od studenata traži da joj tačno izrecituju podatke koji su, prirodno, promenljivi zbog protoka godina. Kako i čime Vi pravdate nepostojanje novih udžbenika? Možda, pomislio sam, time što je profesorka Pavlović previše okupirana naučnim radovima i njihovim objavljivanjem? Poželeo sam da vidim šta to profesorka objavljuje i otvorio sam veb-sajt Geografskog instituta "Jovan Cvijić". Pa, šta da Vam kažem, među više stotina naslova, objavljenih ili planiranih, u odeljcima "Nova izdanja", "Monografije saradnika" i "Ostala izdanja i suizdavaštvo", ime Mila Pavlović pojavilo se samo jednom, ali ne kao samostalnog autora već kao koautora jedne knjige. Zbog toga sam slobodan da zaključim da se proferka Pavlović ne iscrpljuje ni nekim prevelikim naučnim radom, a iz navedenog citata, kao i mnogih drugih opisa njenih udžbenika na internetu, stekao sam utisak da je ona, bar u metodološkom pristupu, otprilike tamo negde gde je bio prof. Vladimir Karić pišući daleke 1887.godine monografiju "Srbija, opis zemlje, naroda i države".

Da profesorki Mili Pavlović na Geografskom fakultetu, kao predavaču i ispitivaču, nije mesto, doznao sam takođe preko interneta.

Evo šta je izjavio bivši dekan:

"Dekan Geografskog fakulteta Miroljub Milinčić kaže da fakultet baš ovih dana pokušava da pronađe neko rešenje za problem sa kojim kako kaže "muku muče" već 15 godina.

- Univerzitet ima svoju autonomiju, fakulteti svoju, pa iz svega toga i svaki profesor crpi svoj deo autonomije. Ima istine u žalbama studenata, ali i oni, kao i fakultet nose deo krivice što je problem otišao ovako daleko. Ne znam ni za jednu disciplinsku meru kojom može da se ograniči samovolja profesora - kaže Milinčić."

A evo šta je izjavio bivši rektor:

 

SENAT UNIVERZITETA O ŽALBAMA NA RAD PROFESORKE GEOGRAFIJE

Rektor: Ne mogu da dajem otkaze

Gorica Avalić | 02. 02. 2012. - 15:00h | Foto: Fonet/ A. Anđić | Komentara: 24

"Da imam ingerencije, svi profesori kod kojih je prolaznost samo nekoliko procenata dobili bi otkaz ili suspenziju" rekao je juče rektor Branko Kovačević na sednici Senata Univerziteta u Beogradu na kojoj je je razmatran i apel Studentskog parlamenta da se reši situacija sa malom prolaznošću na ispitima profesorke Mile Pavlović na Geografskom fakultetu. Predlog Senata je da ovaj fakultet održi sednicu sa predstavnicima studenata, pa da se, ako ne dođu ni do kakvog dogovora, obrate Senatu kako bi ozbiljnije razmotrili situaciju i rešili šta dalje.

 

Rektor Kovačević podsetio je da je Senat savetodavno telo, a da je problem sa ispitima koji predstavljaju "uska grla" problem koji treba da reše sami fakulteti predvođeni dekanima.

- Na bilo kom svetskom Univerzitetu svako ko ima ovako malu prolaznost odmah bi dobio otkaz. Kada bih ja imao takve ingerencije, svi profesori sa prolaznošću od nekoliko procenata dobili bi ili otkaz ili suspenziju. Nastavnička veća svakog semestra imaju moć da usvoje nove profesore za pojedine predmete, neka je iskoriste - objašnjava on.

 

Zbog čega su bivši dekan Geografskog fakulteta i bivši rektor BU dali ove izjave? Odgovori se takođe nalaze na internetu, a da ne bih utrošio previše prostora citiraću samo nekoliko (od postojećih otprilike sto):

Sporne predmete studenti Geografskog polagaće isključivo pismeno

Gorica Avalić | 13. 12. 2011. - 13:23h  12:07h | Foto: V.Milovanović/A.Anđić | Komentara: 42

 

Ispiti koje na Geografskom fakultetu predaje profesorka Mila Pavlović, koji su na putu ka diplomi kočili čitave generacije studenata, odnedavno se polažu isključivo pismenim putem. Za više od 900 studenata kojima je samo njen ispit ostao da bi završili fakultet na koji neki bezuspešno izlaze na već godinama, ovo je poslednja nada da će stvari da se promene i da će ocenu diktirati znanje, a ne profesorkino trenutno raspoloženje.

 

Geografija Srbije na trećoj i geografija regije i Zaštita prirode Srbije na četvrtoj godini, kamen su spoticanja generacijama jer profesorka Mila Pavlović godinama masovno obara studente, bez objašnjenja i jasnih kriterijuma.

(Blic) : - Ona usporava čitave generacije da završe fakultet. Moj prosek je 9,4, sve ispite sam položio iz prvog puta, a na ovaj izlazim treći, što i nije strašno u poređenju sa koleginicom koja je izlazi 12 put - objašnjava student P. P.

Smedia: 25.11.2011 15:45

 

Profesorka ne da studentima da diplomiraju!

Mnogim studentima kojima je ostao jedan iispit do završetka studiranja na Geografskom fakultetu kraj je neizvestan zbog jedne profesorke. Studenti su uputili otvoreno pismo medijima kako bi pokazali društvu kakav vid zlostavljanja oni trpe i pored toga nisu sigurni da će u bližoj budućnosti upešno završiti školovanje.

Ne znajući kome da se obrate za pomoć, krenuli su od sopstvenog fakulteta, potom su se obratili Rektoratu, pa Ministarstvu prosvete i nauke, čak iProsvetnoj inspekciji i niko nije mogao da im pomogne.

 

- Svi su nam rekli da ne znaju ko bi mogao i da li bi neko uopšte mogao da nam pomogne. Svi smo dobri studenti sa prosečnom ocenom bar 8, sve smo ispite položili u roku, imamo radne navike, ali nam je završetak studija doveden u pitanje, jer ova dva ispita ne možemo da položimo - objašnjavaju studenti koji su protiv ove profesorke podneli i nekoliko prijava koje su se "zagubile u pošti"

Verujem da je iz citiranih odlomaka sve belodano jasno: na Geografskom fakultetu radi profesorka koja je mrzovoljna, bahata, neodgovorna, kojoj "visoki kriteriji" predstavljaju najobičnije memorisanje podataka (mahom zastarelih), koja studente omalovažava, ponižava i vređa, koja ih onemogućava da steknu diplomu.

 

Znate, gospodine Filipoviću, ponudio sam se (2006. godine, ako me sećanje dobro služi) da na Vašem fakultetu održim predavanje o istoriji geografije i kartografije – predmetu koji, za razliku od celog belog sveta, ne postoji jedino na Vašem fakultetu – a slika brucoša koje sam tokom predavanja gledao do dan-danas ne izbija mi iz glave: ogromna većina te dece bila je iz veoma siromašnih porodica (što se videlo po skromnoj, pa i bednoj odeći i obući), a meni je onda, ali i ponovo danas, kroz glavu prošla pomisao da njihovi roditelji izdvajaju i poslednji cvonjak koji imaju, da novac verovatno i pozajmlju da bi stekli sredstva potrebna za njihovo školovanje. Da li je i Vama ikada ova ili slična misao pala na pamet? Da li ste ikada pomislili da besmisleni produžetak studiranja te dece iziskuje i dalje troškove? Kako je moguće da Vi lično, ali i celo nastavno-naučno veće, nemate ni trunku empatije prema toj deci, kako nemate bar malo saosećanja sa studentima zbog njihovih nepotrebnih muka? Vi veoma dobro znate koliko se u Srbiji danas teško živi, koliko se teško nalazi posao - u kafićima, kao konobarice, za platu od 15.000 dinara, bez uplaćivanja radnog staža, uobičajeno rade diplomirane pravnice, ekonomistkinje itd – Vi biste dakle morali da budete svesni da su postupci profesorke Pavlović u dobroj meri – zlikovački!

 

 Zlikovački su zato jer toj deci oduzimaju i ono malo preostalog samopouzdanja za, veoma izvesno, težak predstojeći život. O svemu tome, bar po mom mišljenju, treba mnogo više da razmišljate umesto o "uspostavljanju dobrih kolegijalnih odnosa sa profesorkom Pavlović". (Moram, uzgred, pošto već pominjem istoriju kartografije, da Vam postavim još nekolika pitanja: kako je moguće da ja, kao privatnik, u svojim kompjuterima, na diskovima, na veb-sajtovima imam pohranjenih bar 10.000 starih geografskih karata, a da Vi na svom fakultetu nemate nijednu? Učite li Vi išta decu o Al Idriziju, o njegovoj karti iz 12. veka i o njegovim opisima Srbije i njenih gradova?

Saznaju li deca kod profesorke Mile Pavlović išta o prvoj većoj regionalnoj karti Srbije iz 1689. godine, autora Đakoma Kantelija? Da li je iko studente podstakao da pročitaju stare putopise o Srbiji? Čuju li ta deca išta o ocu srpske kartografije, Zahariju Orfelinu, prvom Srbinu koji je samostalno uradio i objavio kartu poseda manastira Krušedola 1775? Da li su studenti ikada čuli, kod ove profesorke koja ih opterećuje anahronim podacima, za predivne, danas zaboravljene, posrbice kao što su zemljeopisanije (geografija), zemljevid (karta), vozduhookruženije (atmosfera) i sl? Govori li im se išta o prvim atlasima Pavla Solarića? Pokazuje li se studnetima dvotomna kapitalna studija „Monumenta cartographica Jugoslaviae" autora Gavra Škrivanića, Gordane Tomović i drugih? Ovakvih i sličnih pitanja mogao bi da navodim u beskraj, ali neću zato što sam siguran da na njih nemate smislen odgovor.)

 

Na kraju, biću slobodan da Vam iznesem jedno svoje lično iskustvo i da Vam, u vezi s njim, postavim samo još pitanje. Otac mi je dugi niz godina bio šef jedne katedre i dekan jednog našeg velikog fakulteta. Skoro svakodnevno, a naričito vikendima, kuća nam je bila puna brucoša i studenata starijih godina, magistranata i doktoranata, očevih kolega, bili su pregledani studentski i drugi radovi, a moja majka je neprestano za goste donosila vanilice sa pekmezom od kajsija i čaj. Kako je, dakle, moguće da se pre tridesetak godina jedan dekan tako ponašao, a da Vi danas niste u stanju ni da odgovorite na jedno pismo?

S poštovanjem (ali ne prevelikim),

Siniša Živković

 

Napomena:

Tekst koji ste upravo pročitali predstavlja stav autora teksta. Sajt NajStudent ne preuzima odgovornost za stavove i mišljenje autora.


Konkuriši na praksu