Odozdo i odozgo

(Preuzeto sa sajta Politika - 11. 02. 2013.)

Neetičnost, kao prerušena, sofisticirana, daleko jasnije ce sluti ,,odozgo" – u sferi ,,autonomije univerziteta"

 

Milan D. TasićČini se da su, po svemu, studenti koji ,,neposredno" (novcem) polažu ispite, samo ,,slamka među vihorove", ili onaj ,,izuzetak koji potvrđuje pravilo", a ovo je: ,,Niti oni to čine, niti to profesori traže od njih". Videlo bi se to kad bi se pomnožio broj studenata s brojem položenih ispita, brojem fakulteta i godina i uporedilo s brojem ,,sumnjivih slučajeva", iz ma kog segmenta vremena. Bili bi oni nuspojave, koincidencije, rariteti... pa ih zato retko ko i uspeva da imenuje (ako uopšte), nalazeći samo da ,,mora" da postoje posrednici za to, da je cena ispita 300 evra i sl. Nije, dakle, korupcija u tom svom najogoljenijem vidu – na relaciji student-profesor – preteća pojava u društvu, ,,bolna rana" na tkivu visokog školstva, i onda kada je pogodnije tle za nju jedan još ,,neposredniji" oblik njen: da neko ko poseduje visoko konspirativnu moć ostvari plodan susret te vrste sa samim – dekanom fakulteta.

 

A kad već ne možemo da se oslobodimo zanimanja za neetičnost u osnovi najvišeg obrazovanja, kad je i nalazimo tek u tragovima na tom gotovo vulgarnom ,,odozdo" nivou, ovoga puta kao prerušena, sofisticirana, ona se daleko jasnije sluti ,,odozgo" – u sferi ,,autonomije univerziteta".

Taj ,,prljavi novac" počinje svoj pohod finansiranjem onih predmeta i programa pri akreditaciji fakultetskih ustanova, kojima se mnogo šta može da prigovori. Na primer: primamljiv naziv, nepostojeća naučna oblast itd. Uostalom, zar desetak članova komisije koji odlučuju o tome mogu valjano da se izjasne o (mogućim) hiljadama takvih jedinica, predmeta i disciplina, po najrazličitijim fakultetima i visokim školama? A onda: ako je i jedan ,,zdravi'' kvantum predmeta u osnovi takvih programa, svi ostali idu u susret poznanicima, prijateljima... da ono što ih povezuje bude, upravo, novčani interes dve strane.

 

Ili, zar ne prepoznati razorne posledice tog istog ,,prerušenog" novca u slučaju onih dekana i prodekana koji su to 10, 20 ili 25 godina? Onda kada mandat na ovoj funkciji iznosi dve ili tri godine. Tu ,,autonomija univerziteta" nema šta da primeti. Evo, recimo, kako se uspeva u tome, u ovoj važnoj podoblasti fakultetskog života? Između ostalog i tako što ćete se svesrdno zalagati za to da ne bude drugih s višim profesorskim zvanjima na fakultetu. Ili: biće donesen novi zakon o visokom obrazovanju koji, potajno, ima baš taj cilj: očuvanje stanja postojećeg.

 

Toj istoj koruptivnoj matrici ,,s vrha" može da se pribroji i struktura tela i donošenje odluka po fakultetskim ustanovama. Prodekane bira dekan, pa on, recimo, ne imenuje prodekana za finansije, jer ne mora, već za neka manje-više fiktivna zaduženja: za isturena odeljenja, za kvalitet ... Sa isto toliko zamenika prodekana taj se broj uveća, pa s brojem šefova katedri iznosi, recimo, 10–15. ,,Autonomija univerziteta" je onda domislila i šefove godina, od asistenata i nastavnika, na svakom smeru, kao takođe plaćenih funkcija, naučne centre, rukovodioce ovih ili onih studija, što sve, kod omanjih kolektiva, dospe gotovo do polovine od broja članova nastavno-naučnog veća.

 

Do ,,večnog mira" ili toga da sve odluke budu donesene jednoglasno i svaki put ne treba mnogo. Tâ, i asistenti i nastavnici podležu reizborima i samo se teoretski može da zamisli ono drugo. No, reći će se: izbori prolaze više instance, one univerzitetskih tela. Nije ni to ostalo izvan fakultetske brige. Tada se predsednicima tih tela, ili za to odabranim profesorima s drugih fakulteta, sve do rektora univerziteta, (nastoji da) omogući neki angažman u nastavi na fakultetu. Uglavnom od predmeta na master i doktorskim studijama, koji ne traže izvođenje nastave.

 

Avaj, nije ni to sve. Vidoviti dekan će lako ,,dogledati" visokog funkcionera partije na vlasti, možda službenika ministarstva i ,,zadužiti ga", njega ili njemu bliskog, titulom magistra, doktora nauka.

Šta, najzad, reći o tome da već dva puta, na mnogim fakultetima (ako ne i svim) vlada ne imenuje svoje predstavnike u savete fakulteta. Upravo to isto: da je i to neka antivrednost izraziva u novcu, radi nečeg.

Redovni profesor Učiteljskog fakulteta u Vranju
Milan D. Tasić


Konkuriši na praksu