Studenti bi profesorima zbog mita dali otkaz

(Preuzeto sa sajta Politika - 21. 01. 2013.)

Projekat pod nazivom „Za odgovornije univerzitete u Srbiji" realizovala je Beogradska otvorena škola u saradnji sa Centrom „Ulof Palme" iz Švedske. Ideja projekta je bila, s obzirom na velike probleme u funkcionisanju visokog obrazovanja, da se na njih ukaže, ali i da se ponude moguća rešenja.

Gajic MihailoDeo projekta je i istraživanje percepcije korupcije. Ako korupciju u širem smislu definišemo kao promenu postojećih pravila ponašanja zarad sticanja lične koristi, a ličnu korist ne svedemo samo na materijalnu, onda se veliki broj zloupotreba u visokom školstvu može nazvati korupcijom. Međutim, ukoliko se držimo zakonom definisanog pojma korupcije, onda se ona svodi samo na davanje i primanje mita.

Korupcija je kao dvosmerna ulica, u nju su uključeni studenti i nastavnici, mada nalazi našeg istraživanja pokazuju da se često koristi pomoć posrednika koji učestvuju u samom činu podmićivanja. Dakle, student koji hoće da položi ispit davanjem novca ili neke usluge, neće se obratiti samom profesoru, iako među studentima kruže priče da se uglavnom zna ko od njih može i hoće tako nešto da uradi. Ipak, po pravilu se pojavljuje posrednik koji kaže: ja mogu da rešim tvoj problem za određenu uslugu ili sumu novca.

Istraživanje korupcije je metodološki veoma komplikovano jer je reč o skrivenim radnjama koje ne možete da pratite i merite kao druge pojave. Zato se najčešće meri percepcija korupcije, a ne sama korupcija. Odnos između percepcije korupcije i korupcije je takav da je ponekad indeks percepcije veći nego što je stvarna korupcija, a nekad je obrnuto.

U istraživanju koje smo sproveli korišćeni su anketni listići, ali i razgovori sa studentima u takozvanim fokus grupama. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, u razgovoru o mitu, studenti su pominjali čak i iznose novca. Govorili su da neki ispit „košta 300 evra", da u tom procesu ne može da učestvuje bilo ko nego samo onaj ko poznaje tog nekog posrednika. Treba se dobro raspitati ko je taj neko, što znači da se ne može zakucati na vrata i reći: izvolite. Osim o ovom „mehanizmu podmićivanja", studenti su govorili i o „deci lekara" i njihovoj povlašćenosti. Navodno se od njih ne traži tako mnogo znanja kao od ostalih studenata. Pominjali su i tzv. Engleze, studente koji polažu ispite na engleskog jeziku, a to mogu biti i naši studenti, ne samo strani. Njima se naplaćuje veća školarina ali se smatra da je to paravan za lakše polaganje ispita.

Širi pojam korupcije u visokom školstvu drugačije se može nazvati korupcijom „bez dosluha". To je kad neka javna služba, u ovom slučaju profesor ili dekanat, ne želi da radi svoj zakonom propisani posao ako ne dobije dodatnu naknadu. Na primer, profesori ne mogu da održe ispit za studente koji ne plate prijavu ispita. Studenti su primorani na to da bi uopšte dobili uslugu koju su već platili preko školarine ili preko budžeta države. Ili, drugi primer, obavezna kupovina udžbenika kao uslov izlaska na ispit, što je u Srbiji veoma rasprostranjeno.

Uži pojam korupcije jeste korupcija „sa dosluhom", kada student pita profesora da li bi hteo da mu omogući da položi ispit za određeni novac. U taj nelegalan odnos su aktivno uključene obe strane, uz već pomenutog posrednika.

Pitali smo u ovom istraživanju kakve bi trebalo da budu kazne za osobe upletene u korupciju. Studenti smatraju da nastavnici treba da budu oštro kažnjeni. Zanimljivo je da i profesori misle da njihove kolege treba da budu oštrije kažnjeni od studenata. I to uglavnom zbog njihove pozicije moći, a i zbog znatno većeg životnog iskustva. Mada je jedna profesorka primetila da i studenti nisu deca.

Studenti na novosadskom Medicinskom fakultetu iskazali su ogromno neraspoloženje prema nastavnicima za koje se smatra da primaju mito. Najveći broj anketiranih bi im dao otkaz. Studente bi, međutim, kaznili suspenzijom ili javnom opomenom.

Korupcija veoma loše utiče na kvalitet studija. Ako u visokom školstvu imate loš, netransparentan koruptivni sistem dobićete svršenog studenta s veoma skromnim korpusom znanja i umeća s kojim treba da se uključi na tržište rada. Dobićemo, dakle, veoma lošu radnu snagu zato što je korupcija smanjila kvalitet studija. Još veći problem je u tome što takvo društvo gubi jedan od važnih moralnih oslonaca, s nemerljivim posledicama i za sadašnje i za buduće generacije.

Asistent na projektima u Beogradskoj otvorenoj školi
Mihailo Gajić


Konkuriši na praksu