Studiranje u Nemačkoj u doba korone: digitalna klopka

Pandemija korona-virusa promenila je život i na nemačkim univerzitetima. Povratak svakodnevici je nemoguć, ali većina studenata, kao i docenata i profesora se slaže da ništa ne može da zameni klasična predavanja.

 

Online studiranje

Foto: NajStudent (AdobeStock)

„Lokdaun nas je u potpunosti zatekao“, priznaje profesor Bernhard Kempen iz Saveza nemačkih visokoškolskih ustanova. Pretrpane sale nemačkih univerziteta su odjednom sa zdravstveno-političkog stanovišta, postale potpuno neprihvatljive.

 

Kontakti docenata i studenata, neophodni za normalno odvijanje nastave, smanjeni su na minimum. Biblioteke su zatvorene, narudžbine su moguće jedino preko interneta. I nastava je prebačena u virtuelni svet. Predavanja su snimana i prenošena preko interneta. „Nekog velikog oduševljenja zbog takvog digitalnog oblika nastave baš i nije bilo, ali niko nije odbijao takvu nastavu“, kaže Kempen.

 

Cilj je bio omogućiti svim studentima uspešan semestar, uprkos ogromnim ograničenjima. Razmišljalo se, kaže Kempen, i o „preskakanju“ semestra, tj. zamrzavanju nastave. Ali od toga se odustalo je se želelo da se izbegne da studenti gube vreme, što bi se moglo negativno odraziti na njihovu karijeru. Tako je na kraju prelazak na virtuelnu nastavu uspeo. „Ne svuda s istim uspehom, ali sve u svemu, možemo da budemo zadovoljni“, kaže Kempen.

 

Studentima nedostaje razmena uživo

Ali mnogi studenti suočili su se s ograničenjima takvog studiranja. „Nemam baš najbolji računar.“ „Nemam internet kod kuće.“ „U studentskom domu nemam mira za praćenje nastave.“ „Ja to ne mogu sam/sama, nedostaje mi direktna razmena s ostalim studentima ili docentima.“ To su samo neke od pritužbi na novi način studiranja.

 

Predstavnica više interesnih studentskih udruženja u Berlinu, Amanda Štajnmaus, govori o brojnim ponudama mnogih univerziteta koja su, iznajmljivanjem laptop-računara, hteli da pomognu onim studentima koji nemaju sredstava za nabavku takve tehnike. Mnogi su zbog pandemije ostali bez poslova kojima su finansirali svoj život, poput rada u restoranima ili na sajmovima.

 

Samo 11 odsto studenata u Nemačkoj prima državnu pomoć za studente, tzv. BAFÖG. Ostali su prisiljeni da, pored studiranja, i rade. Za vreme „lokdauna“, vlada je onima koji su ostali bez posla na raspolaganje stavila 500 evra mesečno. Ali to se odnosi samo na one koji su pretrpeli gubitke zbog pandemije. „Neki put je teško dokazati da je finansijska krizna situacija nastupila upravo zbog pandemije“, kaže Štajnmaus.

 

Prednosti i mane

I dok su malobrojni zaista oduševljeni digitalnom nastavom, većini se u stvari dopadaju nove slobode: „Više ne moram svaki dan na fakultet.“ „Onlain-predavanja mogu da rasporedim po potrebi i da ih pogledam više puta ako nešto ne razumem.“ To su samo neke od pozitivnih reakcija na studiranje u doba korone.

Od nekih docenata dolazi i primedba da takav način studiranja neke navodi na „varanje“ na ispitima – koji su takođe održavaju u uslovima virtuelnog korona-studiranja.

 

Bernhard Kempen iz Saveza nemačkih visokoškolskih ustanova staje u odbranu studenata: „Oni su neverovatno disciplinovani, a to se vidi i iz odziva kad su u pitanju digitalne vežbe ili predavanja“. On istovremeno hvali i pokrajinska ministarstva obrazovanja koja su na vreme usvojila pravila koja su omogućila polaganje ispita u vanrednim situacijama.

 

Važan lični kontakt

Korona-promene su posebno teško pogodile brucoše koji su se, nakon bezbrižnog vremena u školi i kod roditelja, odjednom našli u novoj sredini i to pod vanrednim okolnostima. Mnogi univerziteti su ipak uspeli da organizuju popularne orijentacione kurseve za početnike.

 

Ali i docentima i studentima viših semestara takođe nedostaje lični kontakti. Svi oni su svesni da, uprkos naporima za kakvo-takvo održavanje nastave, potpune onlajn-studije nisu moguće. „Sve dok se ne pronađe vakcina, univerziteti će i dalje biti bez masa studenata“, kaže jedan profesor. I dodaje: „On što nam je u ovom trenutku najmanje potrebno jeste da fakulteti postanu nova legla širenja zaraze.“

 

Oko 6.000 od 26.000 docenata na nemačkim univerzitetima potpisalo je otvoreno pismo u kojem se bave budućnošću visokoškolske nastave i zalažu se za zadržavanje „nastave s ljudima koji su prisutni“.

 

Strah od prevlasti virtuelnog fakulteta

U tom otvorenom pismu se fakulteti opisuju kao „mesta susreta“, a studiranje kao važan životni period u kojem se sakupljaju poznanstva i stvaraju mreže koje opstaju tokom čitavog života. „Univerzitetsko obrazovanje se bazira na kritički orijentisanoj, kooperativnoj i poverljivoj razmeni između samosvesnih jedinki, i ono živi od razgovora uživo“.

 

U pismu se izražava i bojazan da bi kroz „digitalni iskorak“, mogli da nestanu ti važni elementi. Postoji dakle strah da bi – sada kada se vidi da je mnogo toga moguće u virtuelnom svetu – pravi, ličnim kontaktima prožet život na univerzitetu mogao da nestane.

 

Kod mnogih se pojavila i bojazan da političari smatraju da se virtuelizacijom i digitalizacijom može uštedeti na nastavnom osoblju. Ali Bernhard Kempen tvrdi da takvog trenda nema. „Naravno da će se nastava dalje prilagođavati digitalnom vremenu, ali radi se o dopuni, a ne o zameni za klasičnu nastavu. Nauka živi od dijaloga.“

 

 

Izvor: Dojče vele

 


Konkuriši na praksu