U indeksu upisan i dug za školarinu

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 09. 01. 2013.)

Samofinansirajući akademci sve teže uspevaju da izmire obaveze prema fakultetima. Čak 20 do 30 odsto više studenata traži oslobađanje od dela školarine

studenti i skolarine

Broj samofinansirajućih studenata koji ne mogu na vreme da uplate školarine sve je veći. Na državnim fakultetima kažu da u poslednje vreme mnogo više akademaca i njihovih roditelja ima objektivne probleme da isplati obaveze prema fakultetu.

 

Njima se odobravaju dodatne rate, neki budu i oslobođeni dela duga, a većina fakulteta omogućava im da polažu ispite na vreme, iako nisu izmirili obaveze.

 

- Ove školske godine imamo 20 do 30 odsto više studenata koji su pisali molbe da im produžimo rok za plaćanje ili da ih oslobodimo dela duga - otkriva za "Novosti" prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

- Nemamo mogućnost da ih oslobodimo plaćanja, ali naša fondacija je za 30 do 40 najugroženijih, koji su prošle godine ostali bez roditelja, obezbedila subvenciju od po 25.000 dinara. Onih čiji su roditelji ostali bez posla je mnogo više i njima jedino možemo da produžimo rok za plaćanje.

 

Studentima je omogućeno da, i pored duga, polažu ispite. Ali pošto ih elektronski sistem automatski blokira, moraju da podnesu molbu kako bi mogli da izađu na ispit. I studentima Filološkog fakulteta UB omogućeno je da "čiste" godinu, iako imaju dug.

 

- Ne vodimo posebnu evidenciju o tome koliko naših studenata kasni sa plaćanjem. Školarinu bi redovno trebalo da plate na šest rata od po nešto manje od 20.000 dinara, ali im omogućavamo da do kraja školske godine uplate ceo iznos - objašnjava, za "Novosti", prof. dr Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta. - Ako to ne urade na vreme, pišu molbu komisiji koja procenjuje i odobrava dodatne pogodnosti.

 

I prof. Vraneš kaže da se povećao broj akademaca koji su u veoma teškoj situaciji. Neki su ostali bez roditelja, veći broj je bez primanja, a otac i majka školuju još jedno ili više dece.

 

Da je kriza udarila i na studentski budžet, potrvrđuje i Vladimir Smuđa, predsednik Studentskog parlamenta UB. On kaže da je sve veći broj zahteva za pomoć koji stiže parlamentima na fakultetima.

 

- Mnogi propuste rok jer nisu platili, pa tek onda shvate da su njihove kolege koje takođe duguju pisale molbe i normalno polagale ispite - objašnjava Smuđa.

 

SKUPLjI OD PROSEKA

 

Istraživanje OECD, objavljeno krajem prošle godine, pokazalo je da je u Srbiji cena univerzitetskog studiranja u odnosu na BDP veoma visoka. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemljama OECD. Prosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo je dva puta viša od prosečne školarine u Južnoj Koreji i preko četiri puta viša od prosečnih iznosa u državama OECD.


Konkuriši na praksu